AVETI I STRAŠENJA

AVETI

Kažu da su aveti neka  dobra stvorenja koja su na pravi put upućivali one koji su zalutali. Ako se čovijek toga pridržava više neće sresti aveti. Taj čovijek je sretan tako pričaju o avetima koje su živjele tu negdije kod njih ili sa njima.

DO NEBA 1

Moj  djed je sebi išao tražiti cura, išao je on u daleke krajeve.  Mislio je onda su cure tamo negdje bolje nego one u njegovom kraju o kojima je sve znao. Njemu su govorili:” Najljepše je cvijeće iz svoje bašte,”a on je govorio:”Nevalja ono jer ga svatko miriše i gazi.” Imao je on bijelu kobilu pa je zato mogao ići daleko,on je nju jahao tom prilikom. Vrati se on kući oko pola noći,niko ga nije pitao kuda ide. Svatko zna da je on momak i da sebi traži cura,ustvari traži sebi ženu i životnog saputnika, na to svatko ima pravo bio bogat ili siromašan. Tako Mehmed ode i vraća se,on je bio u najboljim godinama. Skoro je došao iz vojske. Ni svoje dnevne poslove nije napuštao, žeo je on i kosio do predvečer.Onda bih uzjahao kobilu Zeku oko pasa bi svezao pojas za koji bih zadio svoj  1handžar ,i nikog se ne boji. Ide on sve ga djevojke zavidno i željno gledaju, gdje se god on pojavi liči na nekog junaka iz stari pjesmerica,na Hrnjica Muju ili Musu Ksedžiju ,koji idu u boj u Liku i Krbavu.Ide on tamo gdje ništa nezna od cura misleći da su one tamo bolje. Ali kada se o njima bolje raspita vidi da su one iste ili gore od onih iz njegovog kraja. Govorio je njemu vidar Abdija:”sinko tko traži ženu bez mana,često je nikada ni nenađe.”Mehmed ga po običaju nesluša. Misli on da je  najpametniji na svijetu ne zna on niti hoće da zna da mu još kroz uši puše.Tako misli Abdija pa mu govori:”Sinko nađi sebi osrednju curu pa od nje napravi ženu po 2ćeifu i kakvu želiš. Svako veče on i dalje pod nekim pendžerom u 3 ašik divanu s nekom curom.Pođe on kući oko ponoći. U to bi se sjetio da su mu govorili da ne ide oko pola noći kada je puni mijesec, Mehmed bi se odmah hvato svog handžara i rekao bi:” Ja se nikoga ne bojim.”Govorili su njemu nitko te u to doba neće prepasti,tada sav normalan svijet spava pa čak i lopovi, ali tada ustaju aveti i straše ljude  Mehmed reče:”Ja se toga ne bojim. Jer to su priče sa kojim se plaše mala djeca.”Ti stari su govorili: “ Bože sačuvaj Mehmeda”.On je na sebe navukao 4 kubet,i neće dobro proći.Uvijek su mu ponavljali kada već ostaješ iza ponoći kada ustaju aveti, pazi na puni mijesec i Mehmed je na to pazio. Ali jednom on osta u zanosnom ašik divanu,a mijeseca bijahu prekrli oblaci pa on to nije primijetio.Začudi se  on kada čude horozove.To je značilo da je noć bliže sabahu nego akšamu. Cvrčci su cvrčali, mijecec se nije vidio. Čitavo to vrijeme to Mehmed nije primjetio,ako je koji put mijesec izvirio Mehmed to ne zna jer je gledao curu.I tako on krenu kući,došao je do mjesta Čaglica. Po običaju  jaše on svoju kobilu,naiđe on pored jednih mezara kada na nišanu sjedi dijete i plače, djetetu je bilo jedno dva mijeseca. Mehmed sjaše s kobile i uze to dijete pa ga stavi iza sebe na kobilu i priveza ga svojim pojasom, sam sebi govoreći:”Koja te 5 fahrija tu ostavi.”Tek sada su se oblaci potrgali i na nebu se ukaza mijesec  okrugao kao tepsija. Mehmed potjera kobilu sto brže može. I tako ide on uz onu stranu prema Čagličkoj džamiji, a kobila sve više i više usporava, Mehmed je gledao predase misleći; da mi je što brže doći kući,usporedio se on sa  tom džamijom kada kobila stade,okrenu se on iza sebe kada ima šta da vidi sa obje strane kobile nešto bijelo i debelo kao kobilin struk,stoji na zemlji kao dvije noge.Mehmed pogleda gore prema nebu kada ono nešto svezalo za nebo,tako je bilo dugačko,Da mu je glava bila pun mijesec.Tek sada se Mehmed sijeti to su aveti o kojima su mu pričali oni stari. Oni su pričali da one izlaze kada je pun mijesec. Gleda on u to dugačko i svijetlo koje je bilo od zemlje do neba,a glava mu je bila taj pun mijesec koji kao da se na njega smije. Sjeti se on šta su mu govorili da samo nevalja gledati u aveti, više on negleda  U strahu tuče kobilu koja nikuda nemrda. Srce mu je došlo u grlo i tu stalo, vikao bih on ali od straha ne može,zvao bi on Alu Alića.Taman tada u Alinom 6 ćumasu kukuriknu horoz. Ono nešto iza njegovih leđa reče:”Moli se Bogu i zahvaljuj što horoz zakukurika ali bi ti upamtio kada si uzeo tuđe dijete toga trena to nestade na nebu oste samo blijed mijesec. Mehmed u tom strahu udari kobilu i ona ga danese kući pođe ona u podrum  tu on pade. Kobila nije mogla u podrum i za to je lupala. Izađe Mehmedova majka i nađe ga da leži i ništa nezna za sebe,unesoše ga u kuću.Tu ujutro dođe vidar Abdija čim vidje Mehmeda kako se rita znoji i  buneca on reče; Mehmed je nabasao na avet,dugo je Avdija nešto učio pušući smrdljivi dim iz lule Mehmedu na nos.Mehmed se probudi i poslije je sve ispričao Abdiji. Kako  je na  nišanu našao dijete koje se  poslije za nebo svezalo, kako je to isto nestalo kada je u Ale horoz zapjevao. Avdija reče:”Otiđi kod Ale i vidi koliko  on ima horozova. Ale  je na  Mehmedovu veliku sreću imao samo jednog horoza. Avdija nešto prouči nad 7 varćakom kukuruza. Koje kako Abdija kaže kada  taj Horoz pojede  te kukuruze da će Mehmed potpuno ozdraviti jer otkako je vidio avet malo malo pa se izgubi. Kada onaj horoz pojede one kukuruze i posljedno zrno baš on ozdravi. Ozdravio on koji je pričao kako  ga je prestrašilo i namamilo  tim djetetom i to u noći punog mijeseca. Nađe  stari Avdija Mehmedu 8 kršnu djevojku sa kojom  ga oženi.Više   nikuda Mehmed i  nije  išao što bi išao kada ima onako  kršnu i lijepu  ženu. Pogotovo nikuda nije išao noći punog mijeseca jer je vidio ono sto se za nebo svezalo. Sada je on svakome  govorio da da ne idu oko pola noći pogotovo  kadaje pun mijesec. Mehmed je   fino živio ali svake noći kada je pun mijesec on  se sjeti onog što   se bilo  za nebo  svezalo. To je tada  bilo  visoko i  tanko, a    na vrhu je bio blijed mijesec kao  ovaj što  ga  sada gleda. Sjeća se on i  svaka mu dlaka oskoči  od straha na  glavi. Ne zna se tačno dali je one noći pao od  straha ili je u trku udario u 9 okrugaču.Ujutro je bila frga  da li od pada ili od okrugače to se nikada  i neće znati.Tako je  mome  babi pričala njegova nane koja  je   više nego   zadovoljna bila svojom  snahom i sinom. Sve to zahvaljujući mudrom Avdiji. Koji je tačno znao da protumači šta te aveti poručuju. Mehmedu su one porčile da se ženi i ne luta. Kada je to uradio bio je sretan. Vjerovao je on da te avet postoje, jer ih je svojim očima vidio. Bilo kako bilo on sada čim zauči akšam ide u kuću kao onaj horoz koji ga je riješio te aveti. Kažu mu što se tako bojiš,on veli:Koga su zmije grizle,on se i guštera boji”.

 Kraj

1 Handžar-  veliki ratni nož. 1

2Ćeif-  velika želja. 2

3 Ašik divan- ljubavni razgovor.3

4 Kubet- veliko zlo.4

5 Fahrija prokleta žena.5

6 Ćumes- kokošinjac, mijesto gdje bude perad.6

7 Varćak- šuplja zapremiska mijera od petnaest litara. 7

8Kršna- dobra i skromna.8

9 Okrugača -glavna  drvena greda koja je osnovna i bude preko sred kuće.9

KLUPKO 2

Stric Medo je bio najstariji sin u moga  djeda. I njemu je kao i njegovom babi bilo ime  Mehmed. Da ga nebi zvali isto kao i oca, zvali su ga Medo.  Bio je on krupan i tvrdoglav kao i njegov babo dok ono nije nabasao na onu avet. Svi su govorili tome mom stricu: “I ti ćeš nabasati na avet. Nehaje on. On  je bio strastveni lovac. Volio je on ubiti životinju i kada  mu to nije trebalo.Ubijao ih je on samo da bi se pred društvom mogao da pohvali kako  je on vješt lovac. U tome je prosto uživao. Najčešće je  on išao u  lov noći i to noći kada je pun mijesec. Volio je on da obasjane mjesečinom gleda kako  pasu  srndaći i srne.  On iskusni lovac zna da oni najviše vole da pasu baš po  mjesečini. Govorili su njemu: “Ne idi noću kada  je pun mijesec,” ali on opet   nehaje. Nije  on vjerovao mu to da noćima punog mijeseca izlaze aveti. I dalje on gura po svom. Govoreći: “Nebojim se ja toga jer to su priče za  malu djecu.”Onda mu  je majka pričala šta se desilo sa njegovim babom samo zato jer  je bio  tvrdoglav kao  i sada Medo. Sve džaba on  i dalje gura po svome i pravi se da ništa nije čuo. Nastavlja on  da bude i dalje uporan pa  kaže:”  Ja imam dvadeset i pet godina dosada ništa slično nisam vidio što znači da to ni ne postoji jer da postoji dosada bih to vidio.” Majka mu samo ilače i govori:” Bogami sinko nećeš dobro proći jer  si sa svojom ohološću na sebe navukao  kubet, veliko zlo.” Znala je ona  iz priče svoje svekrve da se isto tako bio  uzarlio i  njen     svekar Mehmed prije nego će ga  ona avet da 1 strefi. Mehmed se poslije toga potpuno promijenio. Znala  je Medina majka da će se isto da dogodi i sa njime. Ode on u šumu oko akšama a vraća se pred jutro. Ode on tako jedne noći ali se vrati kući odmah iza pola noći sav blijed da ni progovoriti nije  mogao. Stara majka je odmah znala  da je on naletio na aveti. Medo leže da spava  ali ne može spavati,samo  nešto viče i prevrće se i znoji. Dođe i  vidar Agan koji mu prelije strahu  na kojoj se ukaza srce što je značilo da  se nečega puno prepao. Na drugoj strani strahe se  je  ukazalo nešto što je  ličilo na 2 klupko. Agan je znao da samo Medo može da  najbolje kaže pravu istinu.Kada on ustade poče da priča:”Idem ja kroz onaj naš voćar  gore iznad šume. Ugledah ja  vjevericu.     Tako je imala lijep rep da još do  tada takav nisam vidio. Mislio sam kako  bi mi jarani zavidili da u mene vide njeno krzno. Podiže ja svoju pušku da je skinem. Pogled mi pobježe gore na nebo. Na kojem je bio pun mijesec  pun kao tepsija. Pade ona vjeverica na zemlju. Čim pade na nju pretvori se u prase koji mi poče da trči oko nogu. Htio sam ja da ubijem i to prase ali moja puška koja nikada nije slagala tada slaže i ne okinu. Onda se to prase koje je trčalo oko mene pretvori u klupko pređe. Koja se poče da okomotava prvo oko mojih nogu pa onda sve više i više.Medo je tako pričao svojoj majci. Sada i sam govori:”Stvarno postoje aveti.” Koje sam ja izazvao svojom gluposti i ohološću.”      Ali više nikada neću . Bio je tu i vidar Agan. Gledao je on u ono klupko na onoj strahi pa veli.To je to. Sada su svi znali što se  prikazalo klupko koje ga je htjelo da udavi. Bog zna šta bi se dogodilo da nije zalajao onaj pas. Kada je on zalajao,na pređa i klupko nestaše. Na nebu osta   samo blijed mijesec pun u kao tepsija. Agan mu je protumačio tu avet : “Više nemoj ubijati životinje koje  nemoraš. I ubijaj samo  što moraš. Još mu je  rekao da više ne ide vani noću kada je puni mijesec. Medi to nije ni morao da  govori jer je on sada kao i njegov babo. Čim se smrkne više neizlazi vani. Naletio je i on na avet i o tome svakome pričao jer je želio da se to isto nikome više ne dogodi. U lov ide samo preko dana i strogo se on pridržava onih Aganovih uputa. Sve što je živo voli život. Tako je Agan rekao onda  Medi. Dugo je on i dugo još bio lovac ali više nikada nije ubijao puhove i vjeverice samo da bi se u društvu mogao da pohvali kako je   dobar i vješt lovac. Ovu mi je priču pričao babo htijući mi reći.Nevalja ubijati što god nemoraš.Tako je bilo nekada gdje je čovjek za svaku grešku bio kažnjen na ovom svijetu. Na drugom svijetu ga je čekalo još gore ako se ne opameti. Sreća je što je bilo tih mudrih vidara koji su znali da protumače šta aveti poručuju ljudima. Da ljude upute na Pravi put. Poslije je taj moj stric postao pravi vjernik. Barem  ga se ja tako sjećam. Možda se on promijenio od onda kada je htio da ubije onu vjevericu ali mu se ona tada pretvorila u klupko. Koje  ga je onda onako umotalo kao pauk muhu. Samo da nije lanulo ono pašče, sada nebi bilo  ni ove priče jer je nebi ko imao da ispriča. Tako bi stric pričao,ali meni je  nafaka da živim. Nije on više svoju nafaku i sudbinu stavljao na kušnju.Više vani na izlazi poslije  akšama. Kada bi mu  rekli što se  toliko bojiš.On bi rekao.Ko se jednom oprži taj se i dima poslije boji

KRAJ

            1Strefiti- saći10.

2Klupko- lopta od omotane vune11.

SREDINA 3

Kada smo mi bili djeca uvijek smo slušali priče o onim avetima od starijih. Kada bi onda noću kuda išli bilo nas je mnogo strah jer smo se puno bojali tih aveti. Kada smo  išli  noću  mi smo se prosto jagmali ko će u sredinu jer smo misili:”Ako odakle  iskoči ta avet. Ona će da zgrabi onog  ko je prvi do nje. To jeste onoga sa strane i dok se ona bude   hrvala sa njime i  mi ćemo tada biti daleko.” Tako smo mi tada mislili. Tako svaku noć kada kuda idemo mi se zbijemo jedan uz drugog kao ovce kada ih uhvati jaka  kiša. Svi  smo se trudili da budemo u sredini ali neko mora da bude i sa strane. Tu sa strana su stajali oni najhrabriji. Kada ih avet zgrabi´mi ćemo  to da iskoristimo i  budemo daleko otale. To je bila ta naša naivna taktika. U koju smo se mi mnogo  nadali i bili uvjereni da će uspijeti. Tako mi  živimo i  svako vjeruje u svoje lične vizije. Dok nam ih ko ne promijeni i tako će biti dok nam koja mudra glava ne ispriča svoju priču.  Kojom  će da nam pokaže da nismo u pravu.          Tako smo mi bili strašljivi čim nas ima više mi se odmah guramo  ko će biti sa  strane jer svako od nas želi da bude u sredini. Da tako bude zaštićen tijelima onih drugih. Kada smo išli sa kojim starijim za njim smo išli kao njegova sjena i to uvijek iza leđa jer smo mislili: “Ako   avet  napadne  napašće s čela a  mi ćemo  dotle klisnuti i to je bio dio naše strategije: “Ako je jače i veće nije brže.”Uvijek se među nama znalo  ko je najhrabriji jer su oni uvijek stajali sa strane. Dok smo mi  uvijek bili tu među njima  zaklonjeni njihovim tijelima.

Poslije bi mi pričali o tim momcima koji su ono bili sa strana jer su oni mnogo hrabri  i nisu  kao mi. Kada su oni pričali mi bi šutali i to je  bio znak  poštovanja prema njima. Mi smo  šutali jer se nevalja praviti  velika 1  erafica i izazivati   te aveti. Kada bi god kuda noći išli mi bi trčali samo da što prije prođemo. Trčali smo mi kao da smo na 2 obduljama. Tako mi jedne noći idemo nekuda na  sijelo pođosmo sa djedom Alom. On je znao mnoge mudrosti. Gleda on nas kako se guramo ko će da od nas stane u sredinu a ko sa krajeva. Oni  hrabri  te noći nisu išli sa nama. Ale to  gleda pa nas pita što to radite .Mi mu rekosmo. Alu nismo puno cijenili kao ni ostale djedove. Mislili smo da oni ništa neznaju. Pa smo sa njim  pričali onako preko volje. Bili smo mi glavom u oblacima a nogama na zemlji.To tako ne može ali mi to nismo znali. Sve  smo mi mislili da  možemo ali kada probamo vidimo da ne ide. Tek onda bi pitali starije. Ale nas  gleda pa nam reče. Sada  ću vam ja ispričati jednu priču. Prvo smo mi njega pitali jeli Ale šta ti misliš da li aveti uhvate prvog do sebe pa odvuku.Tada on poče ovu priču. Okupili  se mi oko njega da ga bolje čujemo.Uzdahnu on pa reče moja djeco nije baš tako. Hoće avet da nekada da  zgrabi i nekog iz sredine samo ga lapi kao vjetar list i  odnese ga bilo kuda.Opet ga mi  pitamo kako to Ale. Nevalja djeco  aveti izazivati. Kako od onih sa strana može da uzme onog u sredini. Pitamo ga mi. Nastavlja on. Kada avet dođe svi popadaju i ona uzme koga hoće. Otkud ti to djede znaš. Poče on. U mom komšiluku je bila Ajka i ona je uvijek  tako išla u sredini. Poče ona jednom da se hvali.Ja se ničega ne bojim jer sam uvijek  u sredini  i dok do mene dođe treba da povalja sve oko mene. Stariji govore Boga mi nevalja navući će na sebe kubet,  veliko zlo. Noć je bila vidna jer je na nebu bio  mijesec  pun kao tepsija, bilo je oko pola noći. Išli smo  nas četvorica i ona. Odjednom tako jak i topal vjatar zapuha da smo mi svi tu popadali i  ugasio se  lampaš koji sam ja nosio. Ajka je bila toliko strašnjiva da čim nešto sušne odmah bi mi se krila iza leđa. Od onog vjetra vrhovi drva su se meni se čini bili savili do  zemlje. Opet je sve bilo normalno. Ustali smo mi držim lampaš koji ne gori. Nismo  mi znali ko je sa nama a ko nije. Zovem ja jarane oni se odazivaju. Zovem ja  Ajku  ali ona se ne odaziva. Bilo je čudo što baš nje nema jer je uvijek bila  uz nas priljubljena kao pijavica. Kada ona iz nekog jarka viče: Ale daj  ponesi mi lampaš da vidim izaći.Eto vidite tako je bilo sa Ajkom  koja  je uvijek bila u sredini ali nju odnese avet jer ju je ona izazivala.Poslije toga niko od nas više nije  željeo da bude u sredini. Više oni koji su išli sa strane nisu bili junaci sada smo svi bili isti. Sada poslije one Aline priče su veći  junaci bili oni koji su bili u redini. Da li je to sve mudri Ale izmislio ili se to stvarno dogodilo to samo on zna.Više nikada se nismo gurali ko će u sredinu  jer nismo htjeli proći kao Ajka  iz Aline priče. Vidjeli smo i mi da je on stvarno mudrac pa smo ga kao i sav svijet od tada mnogo poštovali.Više se nismo ničega bojali jer  smo postali ljudi zahvaljujući mudrom Ali.                                                

KRAJ

1Erefica- veliki frajer12.2 Obdulje- trkačko natijecanje13.

4 CEKO

Moji rođaci: Kaso i Omer su mnogo voljeli jesti med ali ga nisu imali.Za njega bi oni ne znam ti šta radili,nisu oni tada imali svoje pčele.Jednom su oni otišli u 1 kovalnuk   i pokrali od jednoga čovjeka med. Ukrali su oni jednu 2 trnku  pčela.Onakopletenu od šiblja  i ulijepljenu 3 balegom.Oni su tada sa sobom poveli jednog poludog čovjeka jer niko pametan nije želio da učestvuje u tome. Sve njih pa i tog čovjeka izjedoše razjarene pčele. Taj luđak odmah reče čije su ga pčele izjele i sa kime je bio.Dođe milicija i ona odvede Kasu i Omera. Kaso je bio  toliko  lud pa reče:Volim med pa ubite me.Ti milicajci su misli šta bi sa njima.Onaj gazda što su mu oni ukrali onu trnku pčela reče:”Neću im ništa neka kod mene dođu kada bude žetva i neka ženju dva dana  .Svaki ću im dan vaditi med.Tako milicija pusti Kasu koji je bio lud za medom.Kaso dođe kući gdje je imao tako pogana  psa da od njega ništa nemože biti poganije. Zvao ga je on jednostavno Ceko.Bio ga je tako izdresirao da mu baci štap u najveću travu Ceko po njega otrči i poslije nekog vremena  eto ga i nosi taj štap. Čak je po štap i u vodu skakao.Samo kada Kaso kaže drži, Ceko bi to uhvatio taman da je  rogati ovan, ništa se Ceko nije bojao. Samo kada mu Kaso naredi. Od silne poganosti je noću lajao na sove i šišmiše.Njega Kaso ne bi dao nizašta da mu se sve pare nude na ovom svijetu. Kaso je bio lud za medom ali od njega je mnogo luđi bio Omer.Znao je on ukrasti med od ljutih stršljenova.Turi on svoju ruku u rupu koja je bila na drvetu u kome su bili ti stršljenovi. On uzme samo okomota maramom ruku da nebi koji  od stršljenova izašao i ujeo ga za lice.Dok mu je ta  ruka bila u toj rupi on je samo pravio bolne grimase kada ga god koji od tih ljuti stršljenova ubode. Na kraju on izvadi iz te rupe saće pa ga gleda  i psuje jer je vidio da u tom saću nema meda da je tu samo njihov zametak i larve.Baci on to saće i  sav ljut trlja svoju  izbodenu ruku. Džaba su ga stršljenovi izubodali.Takav je medar bio Omer. Jednog dana nađe Kaso pčele u nekom drvetu. To je bilo blizu jednih kuća i baš se tu pričalo da ima aveti. To je Kaso govorio Omeru ali on neće ni da čuje. Govori on to su samo priče za malu djecu. Kaso je čuo od drugih da  tu  stvarno ima avet ali je sada morao ići  sa Omerom da nebi ispao kukavica. Tako oni odlučiše da od tih pčela otmu med. One su ničije pa ih niko neće tužiti. Kaso je pitao:”Je li  rođo  idemo li.”Omer reče. Naravno da idemo. Idu on i Kaso vodi svoga Ceku. Bila je ponoć i na nebu sija pun mijesec  kao tepsija. Došli oni u tu šumu gdje se priča da ima aveti. Odjednom  puhnu tako jak i mlak vjetar da se to  ne može da opiše.Taj vjetar je vrhove drva savio do crne zemlje.Na putu ispred njih se niotkud stvori jagnje. Iza Kase stoji njegov Ceko kojem on sada viknu:”Drži Ceko,” on skoči na  to jagnje. Kako skoči samo skamuknu i pade.Više se nije dizao.Ono jagnje je nestalo samo je Ceko ostao da skamuče. Tamo preko šume šušti kao da ima na stotine ovaca i koza.Kasi žao Ceke pa viče: “Hajte ovamo ovamo je Kaso.”Omer priča ja sam se bio prepao da sam se tresao kao topolov list i išao bi ja kući ali Kaso reče: “Idemo po med rođo.” Idemo mi kroz šumu u mene se noge tresu kao u tek ojagnjenog jagnjeta. Kaso za to nehaje već ide pravo onom drvetu gdje su bile one pčele.Ja jedva idem.dođosmo mi do tih pčela.Kaso se odmah  prihvati  4 žage i poče da žaga i ja mu pomože. Prežagasmo mi to drvo.Tu smo se nadali da  ćemo se barem dobro da najedemo meda. Šteta je jer smo se džaba  namučili. To nisu bile prave pčele nego one divije,pilice one neprave med. Kaso  je to saznao kada je među njih turio ruku a nijedna ga nije ni ubola. One ne mogu ubosti jer nemaju onih žaoka sa kojim one skupljaju med i brane ga od drugih. Kaso ljut reče:”Ovde rođo nema meda.Tako priča Omer. Ja bi tada najviše volio kao dijete zaplakati.Malo od straha malo iz ljutnje što nema meda. Krenusmo mi kući. Kaso nosi svoga Ceku koji još nije došao sebi. Samo kao kroz san skamuče.Tek za jedno dva ili tri dana se on proludi. Više on ninašta nije lajao. Sada sam mogao rahat proći kroz Kasinu avliju.Od one noći više nikada nisam išao kroz onu šumu mada je tuda do kuće bilo duplo bliže. Sada uvijek idem okolo i rahat kući stignem.Stvarno sam onda vidio da aveti postoje. Možda sam trebao da  poslušam Kasu jer je on stariji i pametniji. Više mi med nije bio ni interesantan jer je i babo nabavio pčela. Pa više ne  moram ići krasti med ili ga otimati od stršljenova, ili ići tamo gdje ima aveti. Kada god vidim babu da vadi med  odmah mi na um padne ono kako smo ja i Kaso išli tražiti med u onu šumu gdje ima aveti i kako je njegov Ceko  skočio na ono jagnje. Dva dana je bio bez svijesti  i još nekoliko bolestan. Kasina majka je dovodila vidara da joj izliječi Ceku. Vidar joj reče.Ovo pašče se nečega puno prepalo.To se vidi po očima koje su stalno izdreljene. Poslije on nešto prouči i preli Ceki kao  čovjeku o preli mu strahu.Ceko ponovo poče da jede i pomalo laje. Više ni Kaso nije izlazio noću kao ni ja. Kaso je pričao da se nimalo nije prepao. Poslije je njegova majka pričala da je i on skakao noću kao i ja.Pa je i kod njega dolazio vidar Avdija i prelivao mu strahu kao i meni.Krili smo to jedan od drugog ali sve se na kraju sazna. Tako je pričao Omer.

Kraj

1 Kovalnuk- pčelnjak 14.

2Trnka- pletena košnica15.

3Balega- kraviji izmet 16.

4Žaga- pila testera17.

5 JAGNJE

U našem kraju su bili jedni mezari u kojima je po priči naroda bila avet. Pričalo  se ona kao i sve druge izlaze tačno u pola noći. Kada je mijesec pun  i ta avet se prikazuje u raznim oblicima samo da privuče naivne ljude.To inače biva u gluho doba noći kada sve spava,sve osim tih aveti. Tako se pričalo i teško onom ko se tu zatrefi u to doba.Više sigurno neće sve ovako su pričali oni koji su se baš tuda oko pola noći zatekli. Više oni nikada tuda nisu išli. Rađe su išli tri puta dužim putom.Govorili su njima da  ne idu onuda jer se   to dogodilo. Neki oholi vele.To se  tada dogodilo i Bog zna kada će se ponoviti. Toni k ljudi koje je tu strašilo tuda nikada nisu išli govore:”Koga su  jednom zmije grizle taj se i guštera boji.” Sigurno ga zmija neće po drugi put ujesti jer će se drugi put dobro čuvati. Čak su i drugima govorili da zaobilaze te mezare jer da im se nebi isto dogodilo. Džaba je to bilo nekima pričati a pogotovo onim mlađima. Neboje se oni jer takvo nešto još nisu doživijeli. Malo je ko u to vjerovao da u noći punog mijeseca izlaze te aveti. Pogotovo Feho čija je kuća bila nekih stotinjak  koraka iznad tih mezara. Nikada on nešto tako slično nije vidio, a tu  živi već dvadest i nesto godina. Reče on: “Aveti ni ne postoje to su sve samo ljudi izmislili da bi  nahulili moju zemlju samo da je što jeftinije prodam.” Fehina majka koja  baš sto posto nije bila sigurna da li tu postoje aveti ili ne reče:”Nevalja Bogami, moj Feho je   na sebe navukao veliki kubet, zlo.Jedne noći bila je mjesečina kao dan.  Kod Fehe je bila njegova tetka velika 1 alavica koja je samo mislila šta bih pojela. Nisu oni zaspali do pola noći.Ta Fehina tetka izviri vani i  viku:” Feho sine  eno vani jagnjeta izgleda da je ostalo od onih silnih ovčara koji su danas ovuda prošli. Feho izađe vani pa krenu u za onim  jagnjetom koje ode u one mezare a on za njim. Ono poče da se igra kao da je ludo. Feho sve ide iza leđa da ga uhvati ali nikako ne može. Odjednom on pogleda u nebo gdje je bio pun mijesec kao tepija. Ono jagnje se odjednom razvuče od zemlje do neba. Tako nesto strašno Feho još do  tada nije vidio. Sjeti se on:Aveti.Pa odluči da pobijegne kući ali gdje god pođe to nešto pred njega. Lanu neki pas.Ono nešto nestade  na ali  prije toga reče:”Moli se Bogu i  zahvaljuj što ovaj pas lanu, a znao bih ti čije si jagnje htio uzeti.” Feho poče  da trči kući ali mu se činulo da  jedan korak ide naprijed, a tri nazad. Dođe on u kuću i reče tetci. Noćas nećemo jesti jagnjetine.To reče i pade i izgubi svijest. Nezna se da li je bilo blijeđe njegovo lice ili blijedi mijesec. Kada je došao sebi majka ga pita gdje je ono jagnje on reče:” Majko ono nije bilo jagnje ono je bila avet od  koje ja jedva pobiježe.” Majka mu reče. Znala sam ja to ali ti nisam stigla reći koliko si ti sine požurio. Dovodila sam ja i vidara da te izliječi. On mi je rekao ako želiš sebi dobro da se mora  promijeniti i biti skromniji a pogotovo ne smiješ uzimati ono što nije tvoje. Poslije ga je tetka molila da joj halali i oprosti što ga poslala po ono jagnje. Feho reče nisi ti kriva i ja volim janjetine. Poslije nekog vremena Feho i njegova majka prodadoše onaj imetak  kod onih mezara. Odseliše oni na jedno brdo jer su malo para dobili za onaj imetak gdje ima aveti. Tako za te  pare kupiše sebi to imanje na tom brdu,na brdu ali barem nema tu onih strašnih aveti. Više se oni ne bi vratili u onu kuću da im za svaku nać dadnu po 2 safurin  samo da u njoj prespava. Ovo je jednom pričao Feho kada su  ga pitali što prodade onako dobro imanje a odseli gore na to brdo. Govorio je on. Ja više volim svoj mir nego ne znam ti šta na svijetu. Kažu mu  ti si daleko  od puta a ja rečem:” Ako sam daleko od puta nisam od ljudi.”Ko je meni naumio doći i doćiće, a onaj ko nije da sam tačno na sred puta on će me zaobići,ponavlja on.Samo neka sam otišao od tih mezara gdje ima  onih aveti. Pored njih više  neprolazim noću a i danju kada pored njih naidem razvučem korak što god mogu  više. Noću kada sam sam zaobilazim ih u široku krugu. Sada vidim da su oni stari bili u pravu kada su govorili da u njima im aveti.Tako je Feho prošao kada  je ganjao jagnje, a ono se pretvorilo u avet od koje jedva pobiježe. Radi toga on prodade svoju kuću i još u širokom luku zaobilazi te mezare gdje je ganjao ono jagnje.

Kraj

1Alavica- pohlepnica 18.

2 Safurin- krupni dukat s likom nekog cara 19.

6 PAS

Komšija Amir je volino popiti kao rus. Znao je on da se kući vrati  pred jutro. Kada mu kažu gdje ti ovako okasni. On bi  u šali rekao pa vidite da sam podranio, a ne okasnio. Kasnio je on jer nije obraćao pažnju na vrijeme kada se zapije sa društvom. U tom pijanstvu bi otišao bilo kuda pa čak i pseće   svatove. Svi smo mi manje više bili isti. Niko od nas nije mislio na ono što nam se nije dogodilo. Stariji su govorili. Ono sto niste vidjeli nemora značiti i da nepostoji. Još su govorili pametan uči od drugih dok budala na svojim greškama. Očito smo mi tada bili ovo drugo jer smo sve htijeli da isprobamo na sebi. Takve se svari najbolje pamte. Oni pametniji slušaju starije. Dok mi nećemo. Tako smo mi tada živijeli. Uvijek misleći da nepostoji ono što nismo vidjeli. Živjeli smo mi u takvom ubijeđenju. Noću smo išli na sijela i kapali se. Igrali smo tu drevnu i skoro zaboravljenu igru. Koja se još samo kod nas igra i možda u još nekim rijetkim krajevima. Poredali bi  onih jedanest kapa i 1 išćilili u kojoj je od njih skrivač ostavio prsten. Mi smo željeli da tu bude taj prsten. Pomno smo pratili toga skrivača. Pratili smo svaki njegov trzaj tijelom ili mig okom ili bilo šta drugo što bi nam moglo reći da je on baš tu ostavio taj prsten. Stvarno bi tako pratili tog skrivača da ako dva puta vješto sakrije treći put nije mogao. Amir je bio najbolji  u tome. Mogao je da uprati te skrivače da je znao da skine prsten iz ruke.To je mogao poslije osme kape. Svuda je sa nama on išao. Ako njega nema i naša pobjeda je bila pod velikim znakom upitnika. Pošli mi jedne noći na sijelo i kapanje. Amir po običaju u kafani kod onih mladih konobarica. Rekosmo mi njemu gdje ćemo  i da i on za nama dođe. Obeća on da će doći. Došli mi na to sijelo i počesmo igrati Amira nema pa nema. Počesmo mi gubiti i izgubismo. Za nas poraz je bio kriv Amir jer nije došao. Idemo mi kući kao  pokisli miševi jer smo izgubili a to je bila vrlo važna partija. Izazvali smo mi najače i da smo ih pobijedili bili bi najbolji te zime. Dobro je što nije više onaj stari 2 adet kao nekada kada se za gubitnicima zvonilo zvonima isprašili bi nas ili rugali bi nam se. Pričaju oni stari da su pobjednici znali da po turevima ispraše gubitnike. Što izazivaju kada igrati ne znaju. Nismo mi poveli one stare igrače jer smo htjeli slavu samo za sebe. Toliko smo vjerovali u Amira. Koji nas izdade posle oni stari nisu htjeli  ni riječ da sa nama progovore. Od silna stida ih nismo  mogli u oči da pogledamo. Sada je svako od nas znao gdje je bio prsten. Ali nisu htijeli dirati tuđe išćile.Tako  su krivili jedan drugog i sve u krug. Stariji su govorili:”Lako je biti general poslije bitke, ali da je biti u njoj ili prije  to je već nešto.” Sada je bilo kasno za sve jer je tako važna partija izgubljena sa njom i naš obraz. Za sve smo krivili Amira  koji nije došao. Tako smo se mi tješili. Jedva smo mi čekali da ga vidimo i da ga pitamo što nije došao ali njega nema. Konobarica je rekla da je on iz kafane otišao oko pola noći. Čudo što nije došao na to kapanje jer on takvo nešto prosto nije mogao da proposti. Svi smo se pitali gdje je on bio. Mlinari su rekli da je pored njih prošao a da se nije ni pozdravio.Oni su ga dobro vidjeli jer je bila mijesečina kao dan. Još ga  nema kod kuće. Kažu da je nekuda otišao. Jedva mi čekamo da ga pitamo gdje je bio inače on da nam odgovori na  još pitanja. Čudosmo došao Amir mi odmah njegovoj kući. Obladali ga kao crne vrane bijelu.Što ne dođe. Reče on bio sam ja pošao ali kod onog bunara Jabukovca me je nešto prestrašilo. Pitamo ga kako. Amir uzdahnu pa reče. Idem ja za vama zurim noć ona vedra mijesečina kao dan. Kada na putu stoji pas. Nosio sam ja štap pa  sa njime zamahnu ali taj moj štap proleti kroz tog psa kao kroz vodu. Sjeti se šta je ono dido govorio da tu ima aveti ali sam ja tada govorio da aveti i ne postoje. Sam ja sebi reče:To je avet. Lanu u Hilme pas ono ispred mene nestade. Ja pogleda u nebo na kome je bio pun mijesec  kao tepsija i ko da mi neko reče zahvaluj Bogu što ovaj pas lanu a znao bi ti kuda se  kasno vucaraš. Krenu ja kući ali mi se čini da sam jedan korak išao naprijed, a dva nazad. Kako sam ušao u kuću ništa ne znam samo znam kada sam se ujutro porobudio kod mene je sjedio neki čovjek koji mi reče što  i ona avet da  ne idem više onako kasno noći i da ne pijem. Tako je Amir pričao što nije došao na kapanje. Onih dana kada ga nije bilo kod kuće išao je kod jednog vidara da ga skroz naskroz izliječi. Stvarno više nije pio ni lutao a i nije ni kapao sa nama. Samo zato jer ga je strašila avet u obliku psa.-Kraj

1 Išćiliti- željeti 20.

7 IZBOKAO SE

Već duže vrijeme sam poznavao Mehu jer smo zajedno radili. On je imao nekakve čudne rane sa lijeve strane ispod ruke. Ličilo je na ranu iz rata ali ja sam znao da on nije nikako bio u ratu i da je cijelo vrijeme rata bio u inostranstvu.  Pa  sam znao da to nije ratna rana. Mislio sam ja njega pitati od čega su mu te rane. Samo nisam znao kako to da uradim jer je on bio puno stariji od mene i mogao me je kako narod kaže::” poslati po šibice.” Toliko je bio stariji pa je zasluživao moje poštovanje i respekt. Svaki dan sam ja njemu bio sve bliže u želji da saznam od čega su te rane. Koje sam uvijek gledao. Neki pričaju da je on sam to sebi to uradio ali vala ja u to nisam vjerovao. Onda mislim možda i jeste da dobije bolovanje opet mislim nije valjda tako lud  da se sam tako izbode. Bilo je jedno pet ili šest tih rana ali su one  sada zarasle jer vrijeme liječi sve. Kada se god n nnapene one mu se rane ukažu kao u purana perje kada se šepuri. Kada sam ga god gledao mislio sam sigurno ga puno boli. Sada sam ja sa njime bio mnogo blizak i bilo je samo pitanje dana kada ću ga upitati od čega su mu te rane. Sada smo mi jarani i valjda će mi on iskreno reći od čega su.Barem sam se tome nadao. Stade ja jednog dana pred njega pa mu reče:”Jaro možemo li malo popričati.Reče on:” Što ne bi mogli. Sjedosmo mi i tu po običaju zapalismo cigaru. Pitam ga ja.Od čega su ti jaro te rane po lijevoj strani.Reče on.  Moj jarane što da ti  pričam kada mi nećeš vjerovati. Ja reče da sam mislio da ti nevjerujem ne bi te ni pitao. Poče on da priča svoju priču stalno dodirujući one rane kao harmonikaš harmonikine dirke. Čuo sam jarane da sebi to sam uradio ali ja u to nevjerujem.On uzdahnu i reče. Jesam jarane sam sam se izbokao.Kako to jarane. Poče on. Kod mog sela imaju jedni mezari na imetku nekog Fehe tu se pričalo da ima aveti ali ja u to nisam vjerovao. Tek sam bio došao iz vojske i kada sam pred majkom rekao da su to sve izmišljotine.  Ona reče. Boga mi sinko navalja nećeš dobro proći jer si se previše  uinatio. U vojsci sam postao frajer nad frajerima. Ničega se ja nisam bojao jer sam se u toj vojsci na sve navikao i naučio.Tu sam naučio da iz džepa vješto izvučem novčanik da me je bilo prosto nemoguće opaziti. Nikoga ja nisam slušao i nisam propuštao priliku da kojem pijancu pretresem džepove. Uvijek sam ja sa sobom nosio bajonet dugi vojni nož. Bio je on oštar kao britva. Okasni ja i moj brat jedne noći kući. Noć je bila vedra i pa sve se vidjelo. Idemo ja i taj moj brat  i onda ugledasmo lijepo obučenog čovjeka gdje leži u onim mezarima,  ali taj moj brat  kao da nije ništa ni vidio i samo je želio da  onuda što prije prođe. Ode on a ja ostade i krenu u te mezare misleći kako su oni praznovjerni i naivni. Ponoć je bila prošla mjesečina kao dan. Mislim ja kada mu je dobro odijelo sigurno su mu i džepovi puni para. Uđe ja u te mezare. Izvadio sam ja onu bajonetu da mu malo zaprijetim ako se bude probudio. Dođe ja do njega on skoči kao da nikako nije spavao i stade mi pod lijevu ruku.Zamahnu ja onim bajonetom pa udari ali i mene doboli, tako ja udari pet  ili šest puta. U selu zapjeva horoz  u tog čovjeka mijesec postade glava i reče mi:” Moli se Bogu što zapjeva ovaj horoz a znao bi ti  koga si htio opljačkati. Tada sam izgubio svijest.  Više ništa nisam znao.Kada sam se probudio ja ležim u svojoj kući kod mene majka i neki čovjek koji mi je  previjao rane. Kada sam se oporavio pričao sam šta mi se dogodilo i kako sam se izbokao. Tako je pričao jaran Meho pa ponavlja tako je to moj jarane tada bilo. Sada i ti to znaš i to je bila tajna moje porodice. Taj vidar koji me je liječio protumači što mi te aveti poručuju.A poručile su  da moram raditi  i zarađivati, a nikako krasti. Više nikada nisam ni pomislio da uzmem nešto što je tuđe. Više nisam ni vidio džepove pune para. Ni ja više nisam išao noću pored onih mezara a i danu  kada sam išao išao sam što sam brže mogao. One su me noći majka i brat zatekli skoro mrtva priča Meho. Skroz sam se promijenio i radio je u želji da zaboravi te aveti ali nikako nije mogao. Gledao sam Mehu koji kada god digne ruku one se rane otvore kao u kita škrge. Sada sam znao od čega su da je Meho htijeo zbosti avet ali je jadnik sam izbokao se.

KRAJ

8 VILA

Stric Hašim se nije nikada i nikako ženio.  Imao je on mnogo jarana i sigurno su ga mogli oženiti. Mogli su ga oženiti ali on nije htio. Bio je on dobar majstor zidar pa je sebi napravio pravu kuću. U kojoj je skoro uvijek bio sam ili nije jer kada je imao para kod njega su bili njegovi jarani. Koji su kao i on bili okorijeli pijanci. Oni su se tada za njega lijepili kao čičci za vunu. Govorilo se dok Hašim ima  para ima i jarana. Njega su od milja zvali čika Haško.Čak  su mu i pjesmu spjevali:”Čika Haško ima tri zanata: pije puši i pomalo karta.” Da je pio i pušio to se znalo ali dali karta to ne. Možda jeste, a možda i nije.Možda su to dodali da pjesma ima rimu i smisao. Imao je on 1 Hrušt koji je svake godine rađao. Kada on dospije kod njega dođe i onaj kome se ni u snu nije nadao. Dođu oni pa mu lažu kako su ga se poželjeli. Onda sjedu pod onaj hrušt. Govoreći:”Ala ti ove godine hrušt rodi.” Možemo li sebi malo da naberemo. Haško koji zna da ni  u čijem stomaku ništa nije  ostalo veli. Beri brate koliko god hoćeš. Oni jedva dočekaju pa naberu tih hrušteva i pravo svojoj kući. Haški će ponovo doći kada bude drgih hrušteva iduće godine. Dole kod škole je bila trgovina u njoj je radio Mujo Aldžić. Tu je on prodavao rakiju i to u onim 2 čokančićima. Haško tu dođe i gruhne dva tri čokana na gladan stomak i više mu ni nije trebalo da ga obori. Bude on pijan i onda  više ne gleda u svoj džep.Koliko mu je para ostalo za sutra.Nije on ni mislio za sutra. Samo gleda imali gdje koji   od jarana da zajedno piju. Ti njegovi jarani teški džabičari takvu priliku nisu propuštali. Stoje oni naslonjeni na onaj improvizirani šank  koji je bio uz onaj kontejner gdje je bila ta trgovina. Tupim pogledom prate rijetke prolaznike. Gledaju ih a ne vide  jer samo gledaju koliko još ima do dna čokana koji ih je već okrenuo. Narod ih gleda i misli:”Budala li budala, rade kao konji, a sve što su zaradili popiće i onda opet sve iz početka.” Tako je on živio. Njih se moglo naći pored puta kako leže mrtvi pijani i ono para što nisu popili sitni lopovi im izvuku iz džepova. Kada se probude i dođu kući u džepu nemaju ni dinara. Htjeli ne htjeli moraju opet ići raditi jer treba jesti. Oni su takvi bili ljeti rade kao konji i piju kao kamile, a zimi idu kod Muje i dižu 3 veresije. Mujo im dadne ali im i pošteno naplati  ljeti kada oni mogu da zarađuju. Hašim je išao kući preko jednog brda  gdje se pričalo da ima avet jer je tu strašila Kasu i Omera. Tako jedne noći on se zapi i tu ostade do ponoći. Mujo mu je govorio da ne ide preko tog brda ali Hašim ne sluša. Bila je mjesečina kao dan mijesec je bio pun  kao tepsija. On je bio pijan kao dud. Poslije je on pričao. Dođe ja do  toga jarka ispod onog brda i ja tu pade. Jedva ja ustade jer me je mijesec davio. Poslije kada se mijesec vrati gdje je bio na obali jarka ostade da sjedi tako lijepa djevojka da u životu ljepšu nisam vidio niti ću vidjeti. To je bila gorska vila i bila je lijepa ko 4 hurija   dženeska. Haško je pričao ja je pitam šta radiš tu.Tako on to  reče   ona oskoči u zrak i na nebu ostade  samo onaj puni mijesec. Niko tu njegovu priču nije smatrao ozbiljno jer je on tada bio pijan kao du, tako kaže onaj trgovac. Poslije su Haški njegovi jarani nalazili lijepe djevojke i udovice ali on ni 5 mukajet ko da ih nije ni vidio. Samo govori to nije za mene. Svi su mislili gdje je to vidio bolju i ljepšu. Iako im je on pričao da je vidio vilu nisu ga ozbiljno svatili. Mislili su da je to sam plod bujne mašte natopljene rakijom. Jedne prilike sam bio sa Hasanom on je bio vidar i sve je on znao. Davno jednom je stric Hašim nešto radio kod Hasana koji ga je pitao što se ti neženiš. Tada je mu je Haško ispričao da se neće oženiti dok nenađe ženu koja je lijepa kao ona vila koju je one noći vidio.zato se Haško i nije nikada ženio. Ko jednom vidi vilu sve mu se žene ogade priča Hasan. Išao je Haško jedne noći punog mijeseca da vidi jeli u onom jarku njegova vila ali ga dočeka samo mrak  i on odatle pobježe. Hasan mu je to protumačio da više ne ide dole u taj jarak. Više nije išao ali se nije ni ženio. Stvarno je tražio djevojku  kao ona vila lijepu. Priča Hasan. Ja sam bio napravio neki zapis i on se malo premiri. Bili su mu našli djevojku  koju reče da bi ženio. Kada su pošli svati on je otišao u onaj jarak da traži svoju  vilu i  tako opet slaže. Bila je to noć punog mijeseca. Noć koja mu je mnogo obećavala. Tako  nije on prestao piti u nadi da će jednom pijan da vidi svoju vilu. Tako je pričao vidar Hasan koji je mnoge ljude uputio na pravi put ali Hašima nije mogao jer je on vidio pravu vilu. U zadnjem ratu stric Hašim poginu a nije se nijednom ženio.

 Kraj

1 Hrušt- vrsta krupne trešnje 21

2Čokan-  boca za jaku rakiju 22.

3 Varesija- roba na kredit 23.

4 Hurija- dženeska ljepotica 24.

5 Ni mukajet-  ne reagira ni našto 25.

9 . PLAST

Ima ljudi koji  su kao  potok ili rijeka i  kada počnu pričati nikako neznaju stati pa baš kao potok ili rijeka  teku li teku, a milina ih je slušati i    te priče  ako ikako mogu   ostaviti se  sledećim generacijama i nedozvoliti da vrijeme po njima navuče prašinu zaborava. Da nestanu kao da nikada i nisu postijale ni one ni akteri koji su ih preživijeli. Ti akteri su nestali jer je posve prirodno da oni onako stari umiru da bih mlađi imali gdje da žive i bitišu. Njihove priče su  najčešće umirale prije njih jer u ih uzalud pričali jer  oni koji su ih čuli kao i da nisu pa je tim pričačima isto kao da su pričali u vijetar i samo su džaba tupili zube. Pričajući im sve to, onako kako su i sami čuli ili preživijeli. Tamo preko vode je bio dijed Hasa i on mi je često pričao priče iz davnina koje je čuo od drugih ili ih sam doživio. Bio je o kao  veliki 1abez. Samo o se razlikovao od abeza po tome što je u abeze ulazila voda, a iz njega je uvijek izlazile priče.  Kada se on zamomčio i morao je ići u vojsku taman tada poče i drugi svijetski rat pa on ode u ustaše i u njima je bio dok partizani nisu  nadijačali i onda ode u Zelence gdje je bio nekih  dvije tri godine i na kraju se prijavi i ode u partizane. To mi je više puta pričao jer je sa jim bio i moj stric u tim ustašama i zelencima.Uvijek je on bio kod ovaca i tu mi je o tome pričao. Već tada je imao preko šezdeset godina. Uvijek je on mliario u onom našem mlinu jer je tu imao 2 red. Kao i mogi od nas i on tu  mlinari i onako pognut ide gore uz onaj naš put pognut jer na leđima nosi varćak i pol brašna. U onim  3 uprtama  na leđima pod čijom se teretom saguo skoro  do zemlje. Čudo Božije kako je on uvijek bio vitalan, a, onako star. Ni mi mladići nismo onako lako kao on nositi isti teret uz taj naš put koji je bio strm  i prava padina. Uvijek je on išao za tim ovcama po brdu Rudine i tu ih je čuvao i ljeti i zimi. Pravio je o one drvene  tespihe sepete metle i sve od drveta i u tome je bio pravi majstor da mu nije bilo ravnog u tome njegovom majtorluku i  znanju   koje je on pokazivao. Često je on onako klanjao u onim 4 tukovima.  Gdije je o čuvao te svoje ovce onako u jesen kada padnu tri  jaka mraza pa ovcama nesmeta da pasu ni tu barsku travu. Pričao je o jednom:”Naišao jedan čovijek pored čobana, a čoban klete ovcu. Dabogda prebila nogu, dabogda te zmija ujela i sve grđe i gore. Taj čovijek reče tom čobanu nemoj je džaba klesti  i samo je daj da ih dijeca čuvaju i gora im kletva  i sudbina netrebaju.”To mi je priča onda kada sam ga pitao što mu unuk ne čuva ovce i što se on ne odmara. Skoro uvijek je on mlinario danju, a noću je svoj rede davao onom ko je to htijeo i želio jer  nikada on nije  išao noći u mlin, ne barem koliko sam ja znao. Pitam ga ja , a što tine mlinariš noću. On mi priča. Jednom am ja tako okasnio noću u mlinu, a bila je noć punog mijeseca. Idem ja  kući i ja tamo ipod Hodžića tukova pa ću preko vode.Tu po tim tukovima je bilo  plašća po tim tukovima. Htijde ja na  onu 6 brv  preko koje se išlo, a jedan 7 plast stalno zamnom i hoće da me odgura u vodu. Pogleda ja nebo i vidije pun mijesec i odmah sam znao da je to avet pa učim one 8 basme   kojima u me moji stari učili. Kada u Hasana Husića lanu pas i iz onog plsta se izvuče   miš vodenjak i ode u vodu . Ali mi prije toga reče:”Moli se Bogu i zahvaljuj što ovaj pas lanu, a vidio bih ti kuda  ovako kasno lutaš. Od tada ja nikako više ne milnarim noću jer me je uplašila avet u obliku plsta. Priča Hasan.

Kraj

1 Abez- bezdana 26.

 2 Red- prvamo mlinariti cijeli  dan i noć 27.

 3 Uprta- kaiš na kome  se nosi vreća 28.

 .4 Tuk- oštri kut koji pravi voda.29

 5 Brv-  brvno ili greda preko vode30 6. Basme- mudre i čarobne riječi 31.

7Plast-  sijeno na jednoj hrpi 32.

    

10. RIBA

Često oni stariji pričaju ovo ili ono, a najčešće oni u svemu tome gledaju samo svoju korist i   da se okoriste na onim naivnim i  neiskusnim. Mnogi im zamijere na tome ,a njima svejedno jer su i sami isto tako bili navučeni od onih stariji pa i oni žele tu foru prodati na isti način kako su  do nje i došli.To jest da se nekome nasmiju isto kao što su se i njima smijali. Kada su oni bili mladi ludi naivni i neiskusni pa im je svako mogao prodati vodu kao rakiju. To je bilo davno i oni se toga nevoljko ijećaju i najrađe bih to zaboravili , ali nemogu jer im je to  urezano u pamćenje kao tragovi teških kola u mekahnoj zemlji i zato se toga tko jasno sijećaju i misle. Hoćeli i oni tako da prevare one mlađe koji su sa njima. Često smo mi išli u onaj noćni ribolov i to onako noći punog mijeseca. Nikada mi nismo  htijeli znati da postoje te aveti. Koje se ljudima ukažu a jasnim  porukama i ako ih čovijek dobro protumači i bude ih se pridržavao bićiće mu dobro i lijepo će živijeti. Lijepo će živijeti i u životu uživati ali ako bude i dalje gurao po svom kako ga  zakači. Malo ko je opet išao izazivati aveti i sudbinu jer je svakome i jednom da sve to preživi dosta i  preko mijere.  Uvijek mi u tom ribolovu, a Feho koji je bio najveći i najstrastveniji ribar neće sa nama. Uvijek smo se mi čudili  što oni nije tu sa nama da nam pokaže koju ribarsku caku i  spretnost koju mi nismo znali jer smo bili dijeca i on je bio duplo tariji od nas. Jedog daa mi kod vode i Feho nas uči onome što imo znali i  objašnjava nam kako se to radi i  pravi. Da i mi budemo pravi ribari. Svuda je on išao sa nama amo nije htijeo u taj noćni ribolov. Koji je bio prava Božija milina, sve obasijano   srebrenastom mijesečiom. Gore na nebu pun mijesec leti kroz oblake i kao da se  na as smije i kao lađa po talasima  i  kao da  znadanam je drago jer mi uživamo tako obasijani njime. Nismo mi znali da baš tada u tim noćima punog mijeseca kada kazaljke alegnu jedna na drugu u pola noći i mala se nevidi od velike. Tada iz davnina ili samo Bog zna odakle izlaze aveti da nekoga upute na pravi put jer je zalutao i radi ono što nebih nikako smio da radi.- Upita neko Fehu što neće sa nama i on poče da priča. Bio sam ja kao uvijek ludo zaljubljen u ribolov kao i sada ali sam tada bio lud i mlad i nisam znao što sada znam. Dođe ja mu onaj Mašin vir gdje su stari pričali da se Maše udavio i da ga niko i nikada nije našao. Tu je bilo ribe kao pljeve. Tu ja baci udicu i neprođe malo i ona se zatrza. Ja poče vući udicu, a pun mijesec a nebu i njegov odsjaj u vodi. Pogledao sam ja malo prije na sat i bilo je tačno ponoć.  Vučem ja tu udicu. Kada iz vode izađe nešto kao usta štuke ili mladice s hiljade zuba, a golemo kao  da je som od deset metara. I to baš u sred onog mijesečevog odraza u vodi. To nešto sve plaza i hoće me jezikom da dograbi. Ja sam se bio ukočio i nisam se mogao maći, a onda tamo preko u selu lanu pas. To mi ešto reče: ”Moli Bogu i zahvaljuj mu se troduplo što ovaj pas lanu, a znao bih ti i vidio zašto ovako kasno loviš ribu.”Sve nestade i na mirnoj vodi otade samo  odraz punog mijeseca ali ja od tada više nikada neidem loviti ribe noću. Tako priča Feho kojeg je avet strašila u obliku ribe

 kraj 

11 KUĆA DUHOVA

Neki ljudi misle da mogu sve  da obijasne, razijasne i  to tako približe neukom narodu koji je  prekoviše praznovijeran pa vijeruje u sve. Mora vijerovati jer za mnoge stvari nema logičnog i  pravog odgovora i  riješenja, a sve što je neraznjašeno je mistično  strašno i  tajanstveo pa to netreba ni  raznjašnjavati i ne tražiti belaja ako ga već  nema i nije tu  prisutno, svaki dan. Te stvari je najbolje zaobilaziti u širokom luku kao šejtan oko džamije. Mnogi koji se toga nisu pridržavali nisu dobro prošli. Zato oni drugi, vidijevši šta je bilo sa tim koji su prošli kako su prošli ta mijesta izbijegavaju   jer nežele da im se isto ili slično i sa njima dogodi. Oni su se smatrali pametnim, a pameta uči od drugih  dok budala  na svojim greškama i  promašajima. Tako kažu oni stari i mudri. U  sred našeg sela je bila jedna kuća koja je bila sva obrasla  kupinama trnjem i  raslinjem. Svi su pored nje išli korakom koji je bio  duži najmanje za još pola običnog koraka jer su željeli da što prije prođu pored te   uklete kuće i da im ona što prije ostane i bude iza leđa jer je  ne žele gledati, kao nešto gadno i opsno što je ona i bila. Barem se tako priča, a svi znaju da je po sto puta bolje vijerovati negoli provijeravati i biti taj koji nevijeruje drugima koji su tu  proživijeli ovo ili ono.Tu u toj kući pričaju oni tariji u noćima punog mijeseca i oko mijena nešto sijeva i blijeska tako finim bojama da je to milina gledati. Samo je malo bilo ljudi koji su to smijeli gledati.Tu preko puta je bila kuća nekog Hasana koji je radio u Austriji i o otamo jednom dovede jednog čovijeka kome se ta kuća duhova mnogo dopade i oni u je htijeo da bude njegova i ničija drugo. Uzalug mu je Hasana pričao da je ta kuća prokleta i ko joj je god prišao nije se dobro proveo. Taj njegov jaran u sve to nevijeruje i on ode tamo u Austriju i tu naže jedan bračni par koji se bavio parapsihologijom i paranormalnim stvarima i oni su u tome toliko bili  dobri da nijedan lučaj koji su prihvatili nije ostao nerazjašnjen. Dođoše oni u  tu kuću i sve oko  nje fino iskrčiše i urediše i ta se kuća vidijela sa svih strana. Bila je ona tako lijepa da ju je bilo pravo milina gledati. Hasan je išao kod Olge i Tomasa i oni su mu pričali da su otkrili nešto veoma krupno i važno i da u sve stavili na papir. Malo poslije on ode u šumu i ugrize ga zmija i on umrije. Još jedan dan su Tomas i Olga trebali  izdržati u toj kući pa će pred svima pričitati s onog papira svoje zaključke. Koje su dokasno čitali i proučavali uz svijeću. Bila je noć puog mijeseca i  odijednom s nešto zatutnji, a njih dvoje su bili zaspali uz upanjenu svijeću koja se izvrnu i izgoriše svi oni zapisi. Krenuše njih dvoje u SUP. Da kažu šta su senzualno otkrili i tamo na cijesti u jihovo auto udari kamion i oboje i oaj Haanov kolega na mijestu ostadoše mrtvi. Tako i dalje niko sem Boga nije znao šta se događa u kući duhova.Više niko nikada nije ni pomislio da dođe pred tu kuću. Koja opet zaraste u kupine šikaru i trnje pa tako i sada stoji. Tu u sred sela i  ko je god od dijece za loptom ili ganjajući nešto ušao u   njeno dvorište bilo mu je nešto. Prebio je ruku ili nogu ili se  jako razbolio.Tako ona stoji, a prolaze godine i  narod priča priču o toj kući duhova. Koja je kao i sve ostale kuće  ali oni mudri kažu da je ona napravljena na samo Bog zna čemu kada je tako prokleta i ukletena. Čak kažu da pred nju ne zalaze  psi ni mačke niti na njen krov sleću golubovi kao inače na druge kuće u okolinini jer je to bila i ostala kuća duhova kraj.

 12 PUŠKA

Čudo Božije je kako i željez može da se ukoči i za blokira. Da nesluži funkciji kojoj je  namijenjen. Ima i toga ali se to rijetko događa ali dogodi se. Kažu jednom od hiljadu puta. Možda baš taj hiljaditi put bude toliko važan da čovijeka stoji glave na ramenima. To je viša sila i čovijek tu ništa nemože jer je pove nemoćan kao paučina na oluji i sve ga to strga i  rasturi da nezna ko je ni šta je. U tom času i trenu kada se sve to dogodi i bude. Čovijek koji se bio uzdigao tek tada vidi koliko je mali i nemoćan pa onda od tada bude mnogo pametniji i gleda šta će i kako će raditi  i da neće opet pogriješiti i ogriješiti se o te  jače sile  na koje je već jednom nabasao ali teško da mu se isto dogodi jer mu je i ono jednom bilo  puno i to preko mijere pa neće mu se ito dogoditi jer  mudri vele:”Pametnom je i jedna dosta.” U Ase je na 1duvaru visila njegova puška u koju se o kleo i zklinjao, bio je on iguran u nju kao u svoju desnu ruku jer ga ona nikada nije slagala niti mu se ikada dogodilo da nije opalila kada je trebalo. Oni stariji su pričali  kako se Aso uvijek hvalio i puhao tom svojom puškom od koje fakat i nije bilo bolje u cijelom kraju i on je govorio da bih ona opalila u  kruh i u  2 mushaf,  koji su bili svetinja i nešto sveto za sve nas. Zato smo mislili da  će ta puška opaliti u što god se uperi i povuče se  na njoj obarač i  okidač.  Tu dole  ipod Asine kuće u bili jedni mezari u kojima je narod pričao da ima avet. A narod šta priča ili je bilo ili će biti  i to se znalo i vijerovalo pa su pored tih mezara oni koji su noću prolazili razvlačili korak i koro su trčali samo da što prije pored tih mezara prođu jer nežele provijeravati govorili narod istinu ili negovori. Znao je i Asim koga su svi zvali Aso za tu avet i on jednog dana uze onu voju pušku koja mu još nikada nije slagala pa on krenu da ubije tu avet. Noć je bila vidna jer je na nebu bio pun mijesec kao tepsija , a  on čeka tu avet s napunjenom puškom. Nadao se on da će se jednom zauvijek  riješiti  te aveti i da će napkon naći kupca za tu svoju zemlju. Koju niko nije htijeo da kupi, baš radi te aveti u onim mezarima. Stoji on, ponoć  je otklucala. On to zna jer je maloprije gledao na onaj svoj sat i vidio je samo jednu kazaljku na dvanast jer je velika prekrila malu pa se ona ni nevidi. Pogleda o u nebo, a gore pun mijesec i onda pogleda dole onim mezarima, a ono nešto stoji u njima. Tako strašno da  nikada do tada nešto strašnije nije vidio , mada mu je skoro pedeset godina. Diže on voju pušku i htijede to nešto da pogodi ali mu puška slaže i ne okinu. Okrenu o nju u panj s desne strane i ona okinu. Ponovo on nju diže i nanišani s drugom cijevi ali ona ponovo ne okinu. On opet nanišani u neku među i ona okinu.Ne koliko trnutaka poslije lanu pas i nešto tamo iz tame jer su oblaci prekrili mjijesec reče:”Moli se Bogu i to duplo što ovaj pas lanu, a znao bih ti na što si dizao svoju pušku.”Aso se uplaši da se nikada u životu nije toliko uplašio pa poče da biježi kući. Išao je on tako  teško da mu se činulo da ide korak naprijed , a dva nazad. Dođe on pred kućna vrata i pade. Tu ga nađoše. Preliše mu trahu jer se puno prepao i od tada je on na duvar obijesio svoju pušku.

Kraj.

1 Duvar-    zidana pregrada u kući 33.

2 Mushaf- zbirka Kuranskih tekstova 34.

13 LANCI

Ko se jednom 1plaho  oprži taj se poslije i dima boji, tako vele oni mudri i stari i tu su u pravu jer je to tako tačno i onaj ko se jednom oprži taj i na hladno puše jer mu je negdje u mozgu duboko urezan taj tren kada ga je to opržilo pa se toga tako jasno sijeća i pamti to da je nemoguće i  nikako se taj tren nemože izbriati iz sijećanja i memorije pa oni o tome i drugima pričaju da im ne nebih dogodilo ono što se njima desilo i dogodilo. Dogodilo se to tako strašno da ih i sada kada pričaju hvata jeza koja im prolazi  od vrhova nožnih prsta do  zadnjeg vrška kose na glavi i takav strah da se i sada preznojavaju kada o tome pričaju. To je tako gadno da isto ni najgorem i najcrnjem neprijatelju i  nebih poželjeli, barem se tako kaže, a što se misli to je druga priča. Koja je sama za sebe jer je neprijatelj neprijatelj i njemu se uvijek želi ono najgore i  najmučnije da mu se dogodi. Husnija je imao udanu kćer u našem selu. Često je on bio u mlinu i mlinario. Samo se ja nesijećama da sam ga nikada vidio da mlinari ili kroz naše selo da iz tog mlina ide noću.  Čim bih on okasnio on bih  prenoćio kod kćeri i utradan bih išao kući kada svane i bude dan da se sve vidi. Tamo prema njegovoj kući od našeg sela je bio jedan 2 klanac  i on je bio sa obije trane obrastao visokim grabovima i bukvama pa je nas dijecu onuda bilo strah proći i u sred dana, a kako je tek tu noći o tome mi nismo smijeli ni imali hrabrosti ni da pomislimo. Pričalo se da tu ima aveti pa smo mi onuda prolazili što brže i u sred dana jer smo se plašili i bojali, a ni sami nismo znali čega., Čuli smo mi da je  baš u tom klancu tako iprepadalo Huniju pa on više nikada u mlin ne ide noću jer neželi proći kroz ono što je već jednom prošao i vidio. Tako mi  jedne noći sijedimo i neko ga upita, Jeli Husnija Bogati jeli tebe strašilo dole u klancu i ako jeste da nam ispričaj kako je to bilo. On sav problijedi i poče da priča. Slušavao sam ja da je tu strašilo Hasana ali ja u sve to nisam vijerovao jer sam bio mlad i lud, a ludi se ničega neboje niti se plaše. Bio sam ja jedne noći u mlinu i tu smo zasijeli i zapričali se. Pekli smo mi i kokuruzu pod 3 pekvom i jeli je. Tako ja  mnogo okasni i kada pođe kući ono vidno kao dan jer je bio pun mijesec kao tepsija. Ja niz klanac, a puhnu mlak vijetar i sasvih se okolnih drva vrhovi  saviše do zemlje. Dole u šumi zveči kao da neko  vitla hiljadu 4 sindžira.  Čuo sam ja da su jednog čovijeka tako udavili i satrali ti sidžiri koji su pali na njega.On se nije uspio izvući i tako je umro ali imao sam sreću jer tamo preko vode lanu pas i   tamo iz dubine šume mi nešto  kao iz 5 badnja  reče:”Od sada se tri puta više moli Bogu i zahvaljuj što ovaj pas lanu jer bih ti znao kuda ovako kasno lutaš i lunjaš. Bacih ja ono bašno pa poče biježati kući ali sam jedva išao i činulo mi se da idem jedan korak naprijed, a najmanje dva nazad. Kada am došao kući  pao am pred vratima i tu su me našli moji kada u se vratili a sijela. Poslije u mi prelili strahu u kojoj se jasno vidijelo da sam se mnogo prepao i uplašio. Od toga dana ja ako i ostanem u mlinu do noći  negdje prespavam do jutra i  neidem kroz onaj klanac noću jer sam se jednom toliko prepao da mi se to više nikada ne treba da dogodi. Toga mi je dosta za dva života jer ko to nije preživio nezna šta je to i kako to izleda. Priča sav problijedeli Husnija kako su ga strašili ti lanci

Kraj Kraj

1 Plaho- puno mnogo 35.

2 Klanac- put u nekom usijeku 36.

3 Pekva- zemljani sač 37.

4 Sindžir- gluhi lanac tokaš 38.

5 Badanj- cijev  kroz koju ide voda u  potočnim vodenicama 39.    

14 PLAČ

Mlad i lud čovijek misli da sve može i zna jer je tako mlad i lud, a samo ludi ljudi misle da mogu sve i da se nikoga i ničeg ne boje jer misle da su toliko jaki i snažni da im niko i ništa nemože, možda i nemogu oni koji u kao i oni obični smrtnici koji samo po zemlji hode i to od rođenja do smrti i te se dvije konačne tačke poznate, a sve drugo možda se  promijeni i možda  bude drukčije. Život je takav da zna da po prstima udari onog koji se puno izdigne i umisli da je neko i nešto pa mijesto da ide po zemlji o se uzdigne u oblake pa kada padne to svima bude za pamet i da nebudu kao on koji se  toliko uzdigao i  umislio nebi da je neko i nešto  u svemu tome poganom životu. Takav je bio i Zizo koji je išao na vojnu akademiju pa je mislio da je neko i nešto. Da smije vuda ići i   da se nikoga i ničeg ne boji. Bio je o lijep momak u  cvijetu mladosti pa je nebi išao tražiti cura. I to njih više jer ako  zakaže jedna da ima druga i tako uvijek. Imao je on tih cura koro u svakom mijestu po jednu ako ne dvije.Sa njima je on ašikovao i 1 englendsiao o svemu i svačemu, da vidi kakav je njihov pogled na život i u čemu ne slažu, a u čemu se neslažu.Govorili su njemu oni stari da se pazi oni aveti koje izlaze samo Bog zna odakle u noćima punog mijeseca. On  komunista jer je bio Titov pionir pa omladinac i na kraju i aktivnu član partije u sve to nevijeruje i govori da su to amo praznovijerja zaostalih narodnih masa. Koje ništa drugo neznaju nego izmišljaju te i takve budaleštine. Ti komunisti su  budaleštinama nazivali sve ono za što nisu znali neki logičan odgovor pa ih je sramota bila reći da neznaju pa  govore da je to budaleština ili tako nešto tome slično. Ode on tražiti tih cura i negleda jeli puni mijesec ili nije kako su mu govorili oni stari, koji su sigurno prošli kroz tu nevolju pa nežele da se isto i njemu dogodi jer ga mnogo vole. Zato ga na sve moguće načine žele da zaštite od toga ali on srlja u to kao muha bez glave i nesluša šta mu se govori. Čuo je on da tamo prijeko od njegove kuće  u onoj šumi   ima avet i da je znala često nnekoga prerstrašiti i to tako da to cijelog života pamti i samo o tome priča. On to nije htijeo da čuje jer je  bio ubijeđen da su to budaleštine i da nije ništa ozbiljni da se tome pridodaje velika pažnja. Tako o jedne noći mnogo zakasni i pođe kući, a bilo je već prošla pola noći. Ide on niz bare, a dole na mijesečini je skoro pa vidio krov svoje kuće jer je bio pun mijesec, a noć vedra kao čaša. Tiha noć i samo se čulo crvrčanje cvrčaka i poneki huket ove tamo u daljinu u crnoj   šumi . Koja je bila tamo preko vode koja je tekla  tiho hučeći. Zizo ide plako korak po korak jer nikuda nije žurio, a i žurba je šejtanski posao i narod veli. Ko je žurio vrat je slomio pa zato oni ide ovako polako, a i ponoć je već vagalna. Kada  mu se odijednom učini da se čuje dijete kako plače. On stade i oluhnu, a ono plače li plače. Kao dijete od jedno dvije godine i sva šuma odzvonjava. Zizi se noge osijekle i tako oteščale da ih je jedva pokretao i odizao od zemlje. Ko da su na njima olovne cipele ili moža nešto još teže od toga, a jedva je dolazio do daha. Svaka mu se dlaka na glavi digla ili  bilo gdije gdje je koju imao. Nešto mu je stalo u grlu pa neće  gore ni dole, a dlanovi mu se znoje i on ih nervozno briše od košulji i samo misli da mi je živ doći kući više nikada ja nebih ovoliko kasnio i ašikovao bih preko dana pa izaškovao ili ne  ali više nikada ovako neću kasniti. Sam je sebi on govorio. Onda se čude horoz kako zapijeva i nešto iz te crne i  duboke šume reče:”Moli se Bogu i zahvaljuj što ovaj horoz zapijeva, a vidio bih ti gdje se ovako kasno smucaš i lutaš. Tako je njega prepao taj plač. Više nikuda on nije išao oću jer ga je stvaro prepao taj plač.

Kraj

1Englendisati- voditi dugi razgovorati 40.

15 KOSA

Neki ljudi se toliko promijenu da  ih se nemože prepoznati i znati da su to oni koje su nekada poznavali i sa njiima e družili  i da nije samo onog  sijaja u očima nikada  nebih  taj neko mogao da prepozna svog jarana sa kojim je prošao mnogo toga dobrog i lošeg. Uvijek na kraju svega izvlačeći deblji kraj jer  su to tada bili  pravi jarani   koji su se jedan u drugog mogli pouzdati kao u svoju desnu ruku. Bez koje se teško može kao i bez pravog jarana koji je podrška u svim i svakakvim situacijama na koje u naišli i u životu nabasali. Preko njih su prešli kao kamion preko žabe. Skoro pa te poteškoće nisu ni primijetili. Sloga kuću gradi i sve može. Tako mudro govore oni stari i vala u u tome bili i u pravu. Ti ljudi nisu uradili plastičnu operaciju lica ali su se izmijenili  izvana i iznutra pa u bili skroz neko drugi. Mustafu kako sam znao znao sam ga uvijek ćelavog i obrijane glave. Svi  su ga zvali ćelo pa i ja jer mu  pravo ime niam ni znao jer ga nikada i nisam pitao za njega. On se odazivao kada sam ga zvao Ćelo i sve tako mi živimo i radimo. Svako se o sebi i svojoj muci zabovio i neitresuje ga puno šta drugi misli ili radi jer ima svoga posla i to preko glave. Pričali su oni stariji od mene da je Mustafa  nekada bio frajer da nije mogao biti veći. Kažu da je kosu imao do pola leđa i da takvu kosu ni dijevojke nisu imale jer ju je o održavao i njegovao je, a i  1 dičio se   sa njom kao jelen svojim kitnjavim i razgranatim rogovima. Tako je nekada bilo, a sada je on ćelov i  čak glavu brije jer više nevolio kosu.Sve što popstoji ima razlog zašto je to tako. Tako ima i objašnje i to što  naš Muća kako smo mi odmilja zvali Mustafu brije onako svoju glavu. Kao idnijanac irokez iz onih romana koje smo čitali kada smo bili dijeca. Još samo da namaže lice s onim šarama bio bih u potpunosti sličan sa tim indijanskim ratnicima koji idu u borbu sa jenkijima i bijedilikima kako su oni zvali  bijele  vojnike. Pričalo se da se on jednom kada je bio mlad i frajer sa onom kosom do pola leđa puno uplašio i prepao pa se odmah ošišao i od tada brije kosu koja ga je umalo udavila. Tako je on govorio.    Jednom se ja nađe sa njim nasamo pa ga upita za tu njegovu kosu, a on sav  problijedi pa poče da priča tu svoju priču. Bio sam ja lud i mlad i lutao sam i tražio svoj životni put. Da postoje aveti to su za mene bile gluposti i priče za dijecu pa se na sve to nisam puno 2 hajao iti obraćao pažnju kao na nešto nebitno i  bezvrijedno. Jedne noći punog mijeseca ja okasni i krenu uz jedan klanac gdje se pričalo da ima aveti. Bila je ponoć jer sam ja gledao na sat i vidio sam amo jednu kazaljku jer je  velika bila poklopila malu tačno na dvanaest. Tako ja uz taj klanac i kada sam bio otprilike na sred zapuha tako mlak vijetar i on je vrhove drva savio do zemlje. Onda se oko mene poče sve da se okreće kao u onim Američkim tornadima i ona moja duga kosa poče da se omotava oko moga vrata. Sve sam teže i teže diao i skoro me uguši jer nisam mogao da predihnem. Tako sam bio minut dva i mislio sam da sam gotov, a onda tamo negdje lanu pas i nešto mi  iz dubine šume reče:”Moli se i zahvaljuj Bogu što ovaj pas lanu, a vidio bih ti  kuda ovako kasno lutaš i što se ne ošišaš.Tako sam se ja prepao kada me je htijela da udavi moja kosa i od tada e uvijek kratko što kraće šišam da me nebih udavila kosa.

Kraj 0   

1Dičiti- ponosti se s nečim 41.

2Hajati- brigati 42.

16    KRUŠKA

Neki ljudi koriste ljudski strah od ti aveti da bih zaštitili svoj imetak i imovinu. Samo da se ljudi  što dalje odmaknu od  te njihove imovine. Koja im je  najvažnija jer je njihova, a njihovo je rijednije jagnje od u drugog ovce. Ima ona narodna: ”Bolje vrabac u  ruci nego golub na grani.”Ma koliko golub bio bolji i veći on je na grani i teško ga je uhvatiti, a vrabac, mada ga ima mo jedan  zalogaj. On  je u ruci  i on je sigura jedan zalogaj pa radi toga narod tako govori jer sigurno je sigurno i zato tako čuvaju svoju imovinu na sve   moguće načine i  ni od ničega se  ne  sustežu pa i od toga da se tu kod te njihove voćke ili bašte pojavljuju aveti.Tako je i komšija Ale koji je imao onu slasnu i ukusnu kkrušku koja je dospijevala oko žetve ječma pa mo je zvali Ječmenka. Na sva se usta i svuda pričalo kako tu ima avet i malo je ko išao pod nju jer ije htijeo izazivati te aveti. One najviše vole da se ukažu baš tim koji se izdignu i umisle da su neko i nešto. Đemo je bio frajer i on bih otišao i u pseće svatove jer se ničega nije bojao niti plašio. Kao pravi muškarac, što je i bio jer je  njegova majka rekla kada se on rodio:”Rodilo se muško.” I tu je bila u pravu jer je on to bio u pravom smislu i obliku. One Aline kruške sazrijele pa mirišu u ljetnoj noći da prosto mame prolaznike ali malo ko smije da se svrati pod nju i da ih pokupi, a da ih otrese na to niko nije ni pomišljao niti smio pomisliti jer je tu bilo tih aveti. Bilo je vedro kao dan jer je bio pun mijesec kao tepsija. Đemo odluči da ode otresti tu krušku jer se o ničega neboji niti plaši. Čega bih se se on bojao jer  su sve te priče bile za njega samo priče za dijecu i nije ih uzimao za ozbiljno. Krenu on tako te vidne i vedre noći pod tu krušku sa koje su i na najmanjem povijetarcu opadali zreli plodovi. Koje su ujutro kupili i u slašću ih jeli jer su bili tako slasni i ukusni.Tu je prvim zracima sunca bilo 1 džemilijet  dijece koja su u svoja 2 njedra trpali te zdrele kruške pa će ih kod kuće jeli i sa njima se sladiti i to će im biti sve što su pojeli  i što će pojesti do ručka. Koji će biti kada zatvore stoku oko podine. Kada sunce dobro ugrije. Đemo ide onim putom po mijesečini  i onda se on svrati pod onu krušku i samo misli  da otrese kruške i da tako kaže komšiji Ali da mu je džaba lagati da tu ima aveti.  Polako on pređe preko 3 harmana  a kruške mirišu da se to nikako nemože izdržati. Dođe on pod tu krušku, a mijesec pun kao tepsija pa se vidi kao da je dan.  Gledao je on na sat i bilo je tačno dvanaest sati. Stoji on  pod tom kruškom i onda se sijeti da se priča da tu ima aveti i da izlaze tačno u ovaj vakat, u pola noći. Odjednom  zapuha tako mlak vijetar i sve se one grane koro do zemlje aviše i onda se odapeše i trgnuše kao 4 katapulti.One kruške sve se otisnuše i potrpaše Đemu koji se jedva iskoprca i  jedva on  nekako razgnu te kruške, jednom pa drugu stranu. Kruške nemoguće opadaju da ih on  nikako nije mogao da razgrne. Poče da ga guši. Oči mu se nadule kao u krave, a srce došlo u  grlo i tu stoji neće gore ni dole. Onda lanu pas i nešto  mu iz tame jer su oblaci prerkrili nebo reče:”Moli se bogu i zahvaljuj mu se što ovaj pas lanu , a znao bih ti kada si krao tuđe kruške.”Đemo jedva dođe kući pa kada je došao sebi priča kako su ga te kruške htijele udaviti. Oni stari pričaju da to nisu bile kruške već aveti. To se brzo pročude i više niko nije  ni pomišljao da otrese Alinu krušku.

Kraj 0        

1 Džemilijet- mnogo, mnoštvo43.

2Njedra- zavrnuta košulja u u koju se trpa nešto na brzinu.44

3Harman- mijesto na kojem se vrhno žito.45

4. Katapult- bacač kamenja. 46

17    LETVE

U čovijeku kada se probudi onaj nagon za razmnožavalje i  proširenje voje vsrte tada je on  najgori i nikoga nesluša niti se ikome za išta moli jer mili da je on najpametniji najjači i najbolji od svih. Koji ga okružuju i žele ga tako mlada luda naivna i tvrdoglava da upute  pravim putom jer su oni vidijeli da je on zatsranio i zalutao. Nežele oni  da i Nijo prođe kao ti stari sami. Koji  u loše prošli jer nisu htijeli  poslušati one starije i mudrije. U kojih je skoro svaka riječ bila za ostaviti i nje se lijepo držati i predržavati kao pijanac 1 plota ili obale i amo tako se  jedino u životu može uspijeti i nešto postići. Nijo koji je tada u to vrijeme bio  momak na ženidbu i trebao se  ženiti pa je vake noći bio u 2 ašikovanju   pod nekim 3 dimirli pendžerom i ašikovao bih. Ako bih neka prenaivna cura povijerovala mu na riječ i otvorila dimirli pendžere  i on bih se uvukao u sobu i sa njom bio na 4 dušeku. Obećavajući joj brda i doline. Sve  će o zaboraviti dok izađe od te cure ali njoj je bilo kasno jer što je bilo bilo je. To se rijetko događalo i on joj se više nije vraćao jer kako god je to dozvolila njemu. Dozvolila bih i bilo kome pa to nije bila cura za njega i da je on vodi svojoj  kući i da sa njome život živi i da ima dijecu. Da mu ona bude drug u dobru i u zlu.  Našao je o sebi vrlo lijepu curu i bio joj je 5 Mušterija i nju je 6 begensisao da je prava i da će takva biti i  kada bude žena sa kojom će život živijeti i dijecu sticati pa će ih oboje učiti onomome najboljem. Da se nepate u životu  i da budu sretni i zahvalni svojim roditeljima. Našao je on  tu curu gore negdje na Pašinom Brodu i vidio je da je prava jer ona za cijelo vrijeme ašikovanja nije otvorila  demirli poklopce. Cijelo vrijeme je ašikovala kroz te demirli okove. Što ju je on manje vidio sve je više gorio od želje za njom.Njom onako lijepom, a da je  lijepa jednom ju je dobro 7 osejrio  kada ju je našao na bunaru i  tu dugo sa njom ašikovao ali uvijek s dva koraka razdaljine jer ona nije dala da joj priđe bliže jer da je ko vidi  nigdje više nebi nebih našla momka. Tako je to tada bilo i te cure morale su se paziti ako su sebi htijele i željele dobro. Govorili su Niji da nekasni jer ima aveti i mogu ga prepasti ali on onako mlad i lud, a i još odrastao u bogatoj porodici  gdje nije bio  8 muhtadž  ničemu  nesluša i radi po svome i kako o misli da je najbolje. Stric Rasim koji je prošao sve i svašta mu je govorio da nekasni i da pogotovo pazi kada je noć punog mijeeca jer tada izlaze i pokazuju se te avati i    ohlade,smire i na pravi put upute te umišljate i  uzdignute momke, koji u mislili da su neko i nešto. Tako jedne noći Nijo mnogo okasni kod te svoje cure jer ju je morao da izašikuje i da se dogovori kada je svadba i kada će je voditi svojoj kući. Ona je rekla da hoće pa on ide kući kao 9 melaik  i kao da nikako po zemlji neide. Bila je vedra noć jer je mijesec bio pun kao tepsija i sve se vidijelo kao da je dan. Odijednom se pred njim ukazaše 10 letve. Kojih tu ije bio kada je pošao toj  svojoj curi. Misli on sigurno ih je neko tu napravio. Hoće o njih da prekoraraci ali kako god digne nogu da  ih pređe one se pomijera za korak ili dva. Tako je on pokušavao desetak puta i jednom tih letava nestade ali tu osta cura. Koja na njega navalila kao mutav na telefon i talno mu govori:”De me ženi i sigurno se nećeš  pokajati jer sam ja najbolja.”Nijo je gleda i misli:”Nebih ja dao one svoje cure za takve dvije.”Hoće on da prođe, a ta cura uvijek pred njega i neda mu proći. Negdje zalaja pas i ta cura  skoči i  u nebo i gore osta amo mijesec ali prije nego što nesta  tamo iz tame jer su oblaci prekrili ebo nešto reče:”Moli se Bogu i zahvaljuj što ovaj pas lanu ali bih ti znao kuda ovako kasno lutaš i  što odbijaš onako lijepu curu. Dođe on kući ali nemože zaspati jer se puno prepao. Preliše mu strahu i bude mu bolje. Malo poslije se i oženi ali je uvijek pričao kako su prepale one letve.

kraj  

1Plot- starinka ograda od kolaca u kojih je   opleteno šibljem 2 pedalj od zemlje i pedalj pri vrhu 47.

2Pedalj- starinska mijera od vrha  raširitog kažiprsta do drha palca 48.

3 Ašikovanje- pričanje o ljubavi 49.

4Dimirli pendžer-  gvožđem okovan prozor 50.

5Dušek- prostirka na kojoj se spava 51.

6Mušterija-  neko koga i puno želja i želiš ga 52.

7 Begendisati- prokužiti skopčati 27

8ejriti- dobro ogledati53

9 Muhtadž- željan nečeg 54

10 Letva- ograda od prekovanih kolaca i luži kao zatvor za krave 55.

11 Melaik-  anđeo Božiji, melek 56

18     BICIKLO

U životu bi bilo najbolje znati  ono što neznaš pa  bih se mnoge stvari drukčije desile i dogodile. Nego što bih se dogodile jer ljudi neznaju danas ono što bih trebali utra da saznaju. Kada bih znali danas ono što su trebali  sutra saznati.To bih sutra izgubilo smisao i jednostavno sve bilo danas.To tako nemože pa čovijek u životu uči amo ono što tgreba i kada treba znati  jer je tako najbolje  i  u to se netreba 1 kvartati.  Sve treba pustati neka ide svojim tokom i nemiješati se u to. Mnogi ljudi prežive ovo ili ono i to im bude za pamet i isto im se nikada ne dogodi. Čak o tome pričaju i drugima , da ih nebi snašlo isto zlo i belaj kao i njih onda na onom mijestu. Huse je bio putar i zatrpavao je o onaj izlokvan put s pijeskom koga je bilo tu pored tog puta na svako  desetak  metara, a možda i bliže. Bio je o u partiji i nije slušao što su mu stariji pričali jer su oni za njega bili priglupi i  zaostali. Za njega u bili važni samo Lenjin Staljin i Tito i samo se na njihovo naokovanje on oslonjao kao šepo na voj štap.Huse radi tu na putu. Postavi o onaj znak putar i ode  negdije u hladivinu i uživa ili kod neke cure sa kojom provodi to slobodno vrijeme, a tog  takvog vremea je bilo i na pretek jer on na brzinu  odradi onaj posao i  uživa, što nebi kada mu je Bog dao. On bih rekao  “partija”. Imao je on prvi biciklo pa s njime ode tražiti cura i kod njih on dugo ostane i ašikuje jer može. Kada mu se god  2 ćefne on  zajaše voje biciklo i pravo kući i samo misli imali gdje koja bolja, a da on još ije bio kod nje u ašikovanju i pod prozorom joj ili na bunaru. Stojeći kod te cure dokle ona grbi vodu. Često on ode gdje i nebi smio i trebao. Čude on da ima jedna lijepa dijevojka ali joj niko nesmije otići jer kažu da pored puta koji vodi njoj ima avet i da straši ljude koji onuda prolaze. Huse koji u ništa nije vijerovao sam sebi veli:”To su budaleštine i priče za malu dijecu. Idem ja tamo i bićiće ona moja i Božija.  Ode on i bude do pola noći jer je morao čekati da njeni roditelji  zaspu pa da može  3 rahat    da ašikuje do mile volje i da je iz ašikuje i da je povede svojoj kući. Da snjom svoj život provede. U veselju  radosti i da nikada nebude tužan ni jadan. Uzjaha on ono svoje biciklo i ode kod nje. Bude on tu   skoro do ponoći, a mijesečina kao dan jer je pun mijesec. Preko kojeg su letijeli tanki oblaci. Jaše on ono svoje biciklo i naiđe pored onih mezara gdje e pričalo da ima aveti. Kada na jednom malom nišanu koji se jedva vidio iz trave sijedi dijete i plače. Plače ono i to ganu Husu koji sjaše s bicikla i uze to dijete i taviga ebi iza leđa i krenu on  svojoj kući. Sve mu je bilo niz tranu i kada dođe u svoje selo biciklo stade i neide. Uzalud je on oprobavao okrenuti pedale ono nije  nikuda išlo sa mijesta  na kome je stalo. Huse se okrenu kada nešto iza njegovih leđa e za nebo vezalo a glava mu onaj pun mijesec. Taman tada lanu pas i nešto mu iz tame jer je mijesec prekrio oblak reče:”Moli se Bogu i zahvaljuij mu se što ovaj pas lanu, a vidio bih ti čije si dijete uzeo.”Huse  nekako dođe do kuće i priča šta mu se dogodilo.Oni stari mu sve to porotumačiše da se mora ženiti i on se oženi ali je uvijek pričao šta mu se dogodilo da se isto nebi još kome dogodilo jer da je on znao što sada  zn drukčije bih bilo pričao on kako ga je to prestrašilo kada je vozio ono biciklo.

Kraj  

1Kvartati- petljati se57

2Ćefnuti- poželjeti.58

3Rahat- na miru. 59

19    PIJEVAJU

Vrlo je teško momcima objasniti da nešto nevalja i da tako neide jer su oni mladi i ludi. Lud čovijek može sve i nikoga se i nečeg ne boji niti se plaši. Koga i čega bih se oni plašili kada misle da su oni najjači najbrži i najbolji od svih jer u njihovim venama vrije vruća krv  i ključa snaga kao u loncu kahvenjaku.Tu su oni snagu i silu morali negdje porošiti i utrošiti pa u zato tako svojeglavi tvrdoglavi i uporni da dragi Bog sačuva i zakloni takvog nešta ali  i oni će se vremenom ohladiti i postati  pravi ljudi. Kada ih prođe ta njihova ludost i ludilo tih zrelih godina.Kroz koje svi  prođu i neki se svega toga manje više sijećaju i to spomiju, a neki ne jer se svega toga srame ili  su to stvarno zaboravili. Ti momci su svaki dan ili bolje rečeno noći bili negdje pod nekim prozorom i ašikovali. Tražeći sebi životnu saputnicu i druga sa kim  misle provesti ostatak svoga života. Koji bih trebao biti fin i ugodan, tako barem oni misle. Takav je bio i Meha koji nije propustao priliku, a da neode negdje nekoj curi pod prozor i u ašikovanje. Gdje bih ostao do kasno u noć jer u tome ašikovanju zaboravi na vrijeme i izgubi smisao za njega i samo sluša te slatke riječi te cure. Sa kojom je pričao  i  ispitivao je za sve i svašta kao da je sudija, a ona optuženik a optuženičkoj klupi. Ona mora odgovarati jer ako ne odgovori na pitanje smatraće  ludom i nenormalnom. Tako on i često okasne i idu preko mijesta za koje se priča da  tu ima avet. Oni na to nisu mislili jer su bili uvijereni da im to ništa neće i onako  zanešeni su pričali:”Gdje će veća  avet od nas i one kada nas vide pobijegnu i ne izlaze do druge godine.”Tako se se oni uzdizali jer  su bili tvrdoglavi i ludi. Vratiše se oni tako jedne noći punog mijeseca preko onog  mijesta  gdje se govorilo da imaju aveti. Oni idu onuda onako raspijevani i razglamili se kao pravi veseljaci. Kada tamo iz šume iz mrklog i crnog mraka kakav može biti samo u šumi noću na njihovu  mušku ppijesmu punu  onako zavodljivog  muškog podvikivanja odgovori  još zavodljivija ženženska pijesma. Znali su oni da tu nema nikakvih cura jer   cure nisu toliko lude, a ni hrabre da odu u šumu i da otamo pijevaju  pa su oni zali da su to aveti. Zašutaše oni kao zaliveni i nisu mijeli nijednu progovoriti jer su se bojali da ih ko nečuje  i idu polako kući, a samo gledaju predase i nesmiju se okrenuti jer ih je bilo strah i nekakvi su im trnci prolazili kroz kičmu i išli u glavu. Znojili su se i jedva su disali, a one cure pijevajuli, pijevaju. Tako fino da  još dotada nisu čuli tako fine pijeme  i  melodiju. Došli on do kuće nane Saće koja je sve i svašta znala  pa joj rekoše šta je, a  ona nešto uči i baca vodu preko sebe i govori:”Biježi 1 ćafire.” Reče ona tim momcima da ležu i nedižu se. Oni legoše, a vani n 2 hambaru te cure sijede i pijevaju kao prave. Saćo tim momcima reče da se što prije požene i da nelutaju jer se može dogoditi i veći belaj od ovog. Koji je ona riješila na svoj način. Kako samo ona zna i umije, a znala je i umijela mnogo toga. To u ovi momci vidijeli i uvijerili se u sve to jer sve vidijeli vojim očima i čuli svojim ušima kao u stvarnosti ali su e užasno prepali i uplašili kada su one  cure pijevale        

Kraj

1Ćafir- nevijernik, prokletnik 60

2Hambar- otava za žito 61.

STRAŠENJA

MNOGI LJUDI SU SE BOJALI AVETI PA SU DRUGI TO VJEŠTO ISKORIŠTAVALI TAJ STRAH OD AVETI U SVOJU KORIST NEKI PAMETNI LJUDI SU NA ZEMLJU SPUŠTALI ONE KOJI SU SE UZDIGLI I BILI FRAJERI U ONO DOBA NIJE BILO ČOVJEKA KOJI NIJE VJEROVAO U AVETI I BOJAO SE IH ONI KOJI NISU VJEROVALI SU TU SVOJU GLUPOST PLAĆALI VELIKIM STRAHOM ILI ČAK SMRĆU PA SE O TOME

20 POJAS

Hašim je imao široki pojas s kojim je vezao svoje 1 čakšire. Znao je on za taj pojas da zadjene handžar široki nož ili kuburu. Bio je on pravi frajer a i mogao je podviknuti kao niko drugi.Kada on krikne sve brda odjekuju. Kada po tim brdima rade cure koje čuju njegov vrisak one ubrzaju svoj rad. Samo nebi li ih vidjeo taj 2 đuvegija koji tako glasno podvikuje. One misle.Sigurno se dobro hrani   kada ima  tako snažan 3 avaz pa možda je iz neke bogate porodice na koju se svaka cura palila. Hašim je imao još tri brata ali oni su svoje  čakšire vezali 4 učkurima. Dok je u njega bilo onog pasa da bi se sa njime  mogao on da umota najmanje tri puta. Što je značilo da ga ima za tri čovijeka. Stari dido je govorio:”Sinko dadni i braći toga pasa pa neka i oni budu pravi kao i ti.” Hašim samo punu kao razjareni  bik i neće da čuje šta muj dijedo govori. Još reče dido ja sam frajer kakav moja braća neće biti prije će i pomrijeti. Stari dido samo ilače i govori. Boga mi sinko nećeš dobro proći puno si se ti uzdigao. Sve to Hašim ne čuje jer to nije bilo za njega. Nije bilo sela gdje on nije imao barem jednu curu ravnao se on sa onim najbogatijima. Braća su sebi našli par iz porodica koje su njima bile ravne  od onih koji svoje čakšire vežu učkurima. Nosili su oni i one košulje pređu po pređu. Kada se god pomjere grubo tkano platno ih počeše. Tako je njima bilo. Hašim je ima košulju perlonku i to prvi u tom kraju. Imao  je on 5 ćurak od crnog čita koji mu je bio izvezen srebrenom 6 srmom. Stvarno je i ličio na nekog bogataša. Ono jeleče je bilo izvezeno finim vezom. Na glavi mu nov 7 fes.Bio je on pravi gospodin.  Stari dido je govorio”Ako je prljavo i poderano odjelo gospodsko je tijelo. Hašim je imao čisto i novo odijelo ali su mu duša i tijelo bili prljavi kao  u sama šejtana. Djed je govorio Hašimovoj braći neka djeco ako patite i vama će bog jednog dana dati da imate  i  vi pravi pojas, a i Hašim će se opametiti. Doći će on na svoje. Gledao je i vidar Huse Hašima i misli doći ćeš ti kod mene on je sve znao i mnoge je izlečio od raznih boli pa je znao da će mu i Hašim doći u to je bio više nego siguran. Hašim je bio stvarno frajer smio je on otići svagdje na sijelo i to sam jer se ničega nije bojao. Neki su mu zavidili a neki se divili njegovoj hrabrosti. Stari su govorili. Neće on dobro proći  navuće on na sebe veliko zlo kubet. Hašim misli narod ko narod i nije niko rodio ko je narodu ugodio. Tako on misli da zna šta radi. Do Hašimove kuće se moralo ići kroz jednu šumu. Bila je jesen. Topli jugovi sav 8 šušanj stjerali na sjevernu stranu ko da je hoće da zaštite od hladne bure koja još nije počela da puše. Šušanj po putu po vrh brda skoro do koljena. Kada se tuda ide šušti kao da ide sto ljdi. U toj se šumi se pričalo ima avet  i  da ide za čovjekom  dok ga ne stigne i udavi. Hašim je vršio veliku nuždu i nije dobro stegao onaj avoj pojas pa se on od mota. Kada su mu govorili da ne ide tuda on reče ja se ne bojim ničega `i stavo bi kuburu za pas. Ide on frajer nad frajerima polako. Ide onim putom zatrpanim šušnjom.On frajer izvadi onu kuburu i tako skroz raveza onaj pojas koji se poče za njim vući.Poče on da trči ali i ono  ide za njim.On stane stalo je i to. Sam sebi on veli to su aveti. Kroz krošnje na kojim nije bilo lišća ugleda pun mijesec pa se još više prepade. Ubrza on koliko su ga noge nosile je teškom mukom on dođe kući u koju utrča bez daha i pade. Samo je vikao eto ih zamnom. Dido  viče:” Hani sinko pa to je samo tvoj pojas.” Poslije tri dana kada je došao sebi tu je bio vidar Hasan koji mu je napravio nekakve zapise. Poslije čega je on onaj pojas isjekao na tri djela.Sada su mu I braća imali svileni pojas I nisu više čakšire vezali učkurima. Sada je I  on bio kao njegova braća. Oženio se on. O ovome mi on nije pričao ali sam to čuo od ljudi.  Kako se on prepao svog pojasa. Mislio je da ga jure nešto  ali ni sam nije znao šta. Mislio je aveti a ono mu se samo pojas otkačio i odvezao.

 KRAJ

1Čakšire- starinske hlače 62.

2Đuvegija.- lijep momak 63.

3Avaz-  glas64.

4Učkur- špaga koja je držala čakšire 65.

5Ćurak- jelek66.

6Srma-  srebreni konac za vez 67.

7Fes-  crvena kapa68

8Šušanj-  uvehlo i opalo lišće 69.

21 FRAJER

Jednom nam je pričao jedan djded. Pa kaže: “Moja djeco svašta se dogadalo u ono staro vrijeme gdje aveti bilo gdje god se okreneš pogotovo ako ih još izazivaš ali mu mi baš u sve to skroz i nismo vijerovali. Neko od nas reče. Za nas dido to su samo porazne priče. Dijed se samo malo zamisli pa reče: “Sreća je vaša djeco što je drugi vakat i nema onih  avetijer ni vi kako ste tvrdoglavi  nebi dobro prošli. Vidjeli bi vi da aveti itekako postoje.” Sada se sve djeco promijenilo sada se  ženske nose kao musšarci i još skoro pa se ničega ne srame. On e su otijerale aveti jer su ženske u muškoj nošnji jedan od poredznaka kijameta a aveti nežele da taj dan dočkaju na ovom svijetu. Govorili su oni stari i mudri da će se to da dogodi i dogodilo se.  Sada su zadnja kola prešla porva djeca komanduju roditeljima, a i žene ljudima. Stari su govorili svaki 1 elamet pred 2 kijamet. Priča dijed Suljo i ponavlja: Nema više dobrih naših aveti  jer u zadnje vrijeme nisam čuo da su ikoga plašile i uputile na pravi put. Sada više one 3 dunajluku netrebaju jer su ljudi postali sami sebi aveti. Tako priča Suljo i uvijek ilačuće. Pa govori nije meni moja djeco žao života ali mi je žao vas koji ste tek na zemlju postali.  Svega sam se ja nagledao i za vala dva života. I bolje što niste vidjeli koliko i ja manje će te za svime da žalite. Uskukao on kao da će sutra biti 4kijametski dan i da će svi biti gotovo. Tuda  naiđe jedan hodža koji čude kako Suljo kuka pa reče: “Izgleda da si se Suljo zorli 5 prepao. Suljo reče nisam vala efendija nek mi je žao ovih dječaka. Hodža reče.Nema  što da ti ih bude žao oni su bez grijeha namjerno stečeni oni su ti ptice džentske. De ti  Suljo ispričaj kako je prošao onaj frajer što si ga ti prepao. Poče Suljo svoju pricu:Bio je u našem kraju jedan frajer i on se ničega nije bojao. On je uvijek za pasom nosio dva pištolja gasera na kolut. Govorili bi njemu nemoj  ići preko te i te šume tu ima aveti. On onako hladan reče:”To su samo priče za malu dijecu i ja se toga nebojim. Narod se noću zorli bojao tih aveti i to pogotovo noću punog mijeseca. Tada ljudi ne izlaze iz kuća da se neznam šta događa vani. Misle oni. Sigurno je avet  i ne izlaze. Taj frajer je iskorištavao tih noći je ulazio u avlije gdje je bilo dobrih 6 tuka i horozova. Ogrnuo bi se on bijelim čaršefom i ako ga narod vidi misli to je avet. Jednom dođe u moju avliju i odnese mi najboljeg hgoroza.Ja ujutro izađe kada ono  na zemlji šare od čizama. Ja  ih dobro zapamti. Bilo je jedne noći sijelo i Nađe ja one čizme koljima je pripadala ona šara. Stavi ih ustranu i gleda ko će ih obuti.Obu ih onaj što se hvalio da je frajer i da se ničega neboji. Suljo je sada znao ko straši narod i harači po ćumesima. Suljo je znao kuda on ide kući. Nađe on sebi jedan fenjer pa ga sveza hza dugačku špagu. Bila  je to noć punog mijeseca noć kada izlaze aveti. Stari su govorili:Ko od mača živi od njega i umire.Tako je taj frajer živio od strašenja i od toga treba i da umre. stavio je Suljo taj lampaš na zemlju i pokrio ga šušnjem. Kada naiđe taj frajer Suljo  poče vući taj lampaš gore gole. Onaj frajer ispuca svih dvanast metaka. Ali  promaši lampaš u silnom strahu. Dole ispod puta je orač Osme duboko uzorao svoju njivu jer je godina bila kišna i on je uhorio oranje. Poče taj frajer da biježi preko tog oranja ali tu on pade samo je iznad sebe vidio blijed mijesec pun i okrugao kao tepsija. Tu se on vrtio jedno sat ili dva i tako umrije frajer.Dase vrtio to se  znalo jer je toliko oko sebe zgrnuo zemlje kao da sam sebi hjtijeo da iskopa mezar. Od straha mu je srece stalo  i tako umrije veliki frajer.Priča Suljo.

 KRAJ

1 Elamet- veliko čudo70

2 Kijamet- propast svijeta71.

3Dunjajluk- ovaj svijet72

4 Kijametski dan- dan propasti73.

5Prepao- uplašio se 74.

Tuka- velika ćurka 75.

22 POVOJ

Nekada se djete kada je bilo malo zamotavalo se u pelene pa bi se onda stezalo jedno pedalj širokom trakom a dugom jedno tri metra.To se zvalo povoj. Djete bi se tako umotalo kao one Egipatske mumije. Tako bi djete zaspalo u stavu mirno kao vojn ik. Po običaju ljuljajuci ga u bešici. Samo da to djete što prije zaspe i da se oni vrate svakodnevnih poslova kojih je tada bilo i preko glave. Djete spava, a nisačim nemože ni da mrdne. To je bio vakat kada su harale one avet i to pogotovo noću punog mijeseca.  Tako se pričalo po sijelima  i  samo o tome se pričalo jer se narod mnogo bojao. Nisu oni tih noći izlazili vani jer nisu htijeli izazivati sudbinu. Ponekad bi neki frajer znao reći:”  To su priče za malu djecu i ja se toga nebojim.” Poslije toga se ni on nebi nanio svoje lude glave. Narod straši te prkosne i ponosne momke i govori. Oni su zalutali.  Narod je znao uplašiti te frajere i spustiti  na zemlju sa koje su se uzdigli. Više nikada nisu govorili da se neboje jer svako ko je normalan boji se a samo potpuno lud čovijek se ničega neplaši. Pričao je Ale. Bila je jesen lišće je otpalo bilo ga je po putu  skoro do koljena. Kada  ideš šušti kao da sa tobom ide još pet ljudi. Muho je bio erefica i pravio se da se ničega neboji. Pita ga Ale. Mujo jeli te bogati strah ići sam kroz onu šumu.Mujo reče::” moj Ale ja se ničega nebojim.” još doda meni je tuda ići kao u sred dana. Ale sam sebi reče:” E vala Mujo nećeš se ti meni puhati.”  Mujo krenu kući upravo se on obuvao a Ale uze povoj od svog unčeta pa mu ga špenom sape za tur od hlača. Mujo ide kući pod nogama mu šušti onaj šušanj. Samo on ide naprijed. Na nebu je bio pun mijesec uštap kao tepsija okrugao. Tek  sada se on sjeti one moje priče i pomisli sada izlaze aveti. Vidio je on mijesec kroz ono  granje sa kojeg je opalo lišće. Ide on a ono nešto za njime šuška. On stane a i više nešuška. Poče on da trči i želio je samo da pobjegne od toga što šuška ali nikako nije mogao. Od silna straha nije osjetio  da za sobom vuče povoj. Srce  mu je od straha doslo u grlo i tu stalo. Hoće da izađe i on bi vikao ali nema glasa. Zato samo naprijed trči. Zape  za jednu žilu i pade i od straha mu satade srce pa on izdahnu. Prepao se on onog što je za njim trčalo Ale rano ujutro ode u šumu i tu nađe Muju mrtva sa njega skide onaj povoj da se nebi na njega posumljalo. Vrati se on kući gdje je pričao kako je Mujo umro od straha jer ga je strašila avet. Poslije dugo i dugo niko nije išao kroz tu šumu jer se govorilo da u njoj ima aveti a pogotovo tuda nisu smijeli ići noćima punog mijeseca. Svi su mislili kako je ta avet strašna   kada je od straha crko onaka asija i erefica kako nebi običi ljudi. Pa se oni rade klone te šume.Mujo je tako prošao jer je izauvao svoju zlu sudbinu. Tako je on prošao priča Ale koji je se prepao povoja.

KRAJ

23 NANE

U nane Hamdince je bilo grožđe koje je rodilo kao vijenac ali joj je bilo pod prozorom i ona ga je uvijek pazila i čuvala. Nas dječake koji nismo nigdje imali mira kao da smo  šejtani ono nas je  mamilo kao pčele šareni cvijet  i tako smo ga žarko i željno željeli pa smo  samo  u njega onako hlapljivo proždrljivo i pohlepno  gledali. Često smo ga gutali očima, a u ustima nam je bio 1 povodanj  kao na barama poslije velikih kiša ili u proljeće kada se otopi nijeg. Hamdinca ga je baš zato tako i čuvala. To je u nama stvaralo još veću želju za njime. Danu ga nismo mogli brati jer je kod njega nane vezala svog pogana psa. Odmah tamo malo dalje su bili jedni mezari. Nane Hamdinca je na sva usta pričala da tu ima avet. Da bi išli krasti to grožđe morali smo ići kada je jaka mjesečina i kada nane zaspe a ona zaspe oko pola noći.Baš tada iz davnina izlaze aveti kojih je po naninoj priči baš tu ih je bilo. One bobe ujedrale i urumenile samo nas  još više izazivaju. Mislimo sada je ono najslađe i  najukusnije. Hoćemo mi da ga idemo brati ali nam treba svijetlo i da nosimo lkampaš Hamdinca bi nas vidjela. Očekasmo mi pun mijesec jer se onda najbolje vidi. Idemo mi tako jednom pod to grožđe mjesec pun  kao tepsija okrugao. Mi pored onih mezara kada ono nesto u njima bijelo i viče ono:” Uaa… Uaa… Znao sam ja da to nije avet jer  mi je dido govorio  da se aveti nikako ne čuju  one niti urliču niti buču   i  nepuštaju nikakve glasove. Bilo je  nas troica. Ona druga dvoica su već gledali kuda bi bi kjliznuli. To  bijelo je bilo sve bliže i bliže do mene je bilo jedno tri koraka. Stojim ja  i to bjelo čeka da i ja kidnem kao ona dvojica koji su odmakli nekih desetak koraka i gledaju šta ja radim. Viknu ja:”Uzmite kamenje i udrite.”Svi se sagnuše.kada ispred nas nane Hamdica baci onaj čaršaf i viče nemojte djeco to sam ja. Ja reče to vam vaše aveti  o kojoj se toliko priča i to baš Hamdinca  najviše  koja sada ode u kuću sva snuždena jer zna da je izgubila svoje grožđe. Ja reče hajdemo momci pod grožđe i mi i odošamo najedosmo ga se. Svako veče od tada smo bili pod tim grožđem koje nikada nije bilo slađe. Na kraju ga nane obra da barem nešto ujagmi od nas.  Sigurno bi ga mi  svega obrali jer smo otkrili da nema nikakvih aveti o kojoj se toliko pričalo. Hamdinca je mogla da straši onu manju djecu a nas ne. Djeca neznaju da ljudi izmisle avet da bi sačuvali svoju imovinu. Baš kao Hamdinca nas nije mogla da zaplaši jer se ničega nebojimo jer kada sam rekao uzmite  kamenje i udrite nane se prepala kao ona djeca koje je ona strašila. Više nam nije mogla da brani grožđe i da hoće nemože. Poslije smo virili kroz prozor, a nane plače kao lanjska godina. Dali zato što više neće odbraniti svoje grožđe ili zato što smo otkrili da nema nikakve aveti i da će pući 2 bruka da je ona strašila djecu. Bilo kako bilo više joj nema grožđa to je bilo vise nego očito tako nas je trašila ta nane.

KRAJ

1Povodanj- poplava 76.

2Bruka- velika ramota77.

24 MRTVI

Huse koji je bio frajer nad frajerima jer je uvijek negdje bio i zavodio cure dijevojke i udovice pa čak i žene  kod živih muževa. Svi u ga momci voljeli jer im je pričao tajne svog uspijeha, a to je njih onako mlade mogo interesovalo i zanimalo jer su i oni sami htijeli biti takvi  osvajači i  zavodnici kao on.  Volio je on popiti i to svi dobro znali jer su ga mnogo puta vidijeli mrtva pijana kako gega i od obale do obale ide kući. Ko krivo kolo. On bi za rakiju prodao i svog rođenog babu. Govorio je on da se rakija mora čuvati da i ne baš toda se ne prospe jer su to mrve koje se nemogu pokupiti. Jednom tako pijan ili možda i nije bio toliko i  samo glumio pa  je on upao u vodu i sav potonio i nikako se nije vidio iz vode jer nije pilovao i samo bih s vremena na vrijeme iz vode izvirila bi ih mu glava i udahnuo bih ali mu samo ruka  cijelo  vrijeme iz vode virila i u njoj otvorena  pola ako ne i više oe ploske providne flaše rakije. Iako je on sav bio u vodi ta flaša mu je bila uha i nije bila  ni jednog trena pod vodom. Izvukoše ga pa ga pitaju što ti spašavaš flašu a sebe ne. On reče. :”Meni neće biti ništa ali ako u flašu uđe voda rakija mi ništa nevalja.” Najviše je on volio leći u mezare jer tu ku njih ništa ne ulazi se ponekog psa lutalice i ptica  i tu je najmirnije priča on. Ljeti mu je savagdje bilo bolje nego kod rođene kuće. Ali kada dođe zima ipak dođe njoj jer svoja kućica svoja slobodica. Priča on priču:” Jedne noći ja pjan kao dud  naiđe pored jednih mezara pa u njih leže a tu se pričalo da ima aveti ali ja mislim gdje će veća avet od mene. Bio sam zaspao ali koliko sam spavao ni sam neznam. Bilo je vrijeme 1 komušača topla ljetna noć mjesečina kao dan. Probudila me studen  i malo sam došao sebi. Tek tada sam vidio gdje sam i znao sam šta se o tim mezarima priča. Putom iz komušača su išli neki momci i cure.Ja se taman prepodiogao iza nekih ruža. Kada jedan od onih momaka koji je izgleda bio najveći frajer reče:”Selam alejk mrtvi.”Ja onako mamoran reče:” Alekumuselam živi.”po tom putu se ogradi takva trka i vika a meni je tek kasnije bilo jasno šta sam uradio. Onaj što je nazvao selam prvi je onda pobijegao, a one cure su vrištale. Sve je ispalo kako je ispalo  tu se ništa nemože. Poslije se još više  poče da priča kako u tim mezarima  ima avet i to je najviše pričao onaj što mi je nazvao selam. Kada god za to čuje Huse se smijao, a meni nije bilo jasno šta tu ima smijesno kada se meni od te priče digne svaka dlaka  na glavi. Prije nego će mi sve ovo da ispriča on reče. Ta sam avet bio ja  onako pijan. Tek sada mi je bilo jasno šta tu ima smiješno pa se i ja smijem sa njime tim mrtvima.-

KRAJ 0

1 Komušači- okupljanje eljaka da s kukuruza kidaju perušinu 78.

-25 SIJENA

U životu ima  ljudi koji  ništa ne svaćaju niti hoće da shvate jer su tvrdoglavi kao magarci i misle da su u svemu u pravu i  da su bezgriješni kao 1evlije i tako imajući o sebi  visoko mišljenje rada ono što oni misle da je najbolje i   nikoga ne slušaju niti hoće da čuju. Ima onih koji bi ih uputili na pravi put jer nisu hrtijeli i željeli da se ti ljudi pate, a i dužnost tih ljudi je bila da na pravi put upute sve te koji su  zabasali i  neznaju kuda idu i šta rade. Kada i oni   negdje na nešto nalete i nabasrljaju oni  će onda da drugima govore da nevalja ovo ili ono, a ni sami u to nisu vijerovali  da to ikako postoji i da ima. Tako je Huse  bio  mlad i tvrdoglav pa nikoga on nije slušao niti se obazirao a ono što su mu oni  stari i mudri govorili da radi i da se prema tim pravilima ponaša pa će mu biti dobro.Nije on vijerovao  da postoje aveti ili tako nešto slično. Mada mu je majka pričala kako mu je  avet prestrašila oca. Kada se ono do neba svezalo ili  kako mku je isto tako  ta avet prestrašila brata kada se  ono bila pretvorila u klupko koje ga umalo udavi. Sve džaba on nevijeruje pa nevijeruje. Ide on tražiti cura tamo daleko gdje je imao daidže koji su mu malo pomagali jer su ga   hvalili  i o njemu su govorili sve najbolje pa mu je to bilo kao  jedrenjaku vijetar u  razapeta jedra i guralo ga je  brže i bolje aprijed u   to ašikovanje. Gdje su ga cure jedva čekale jer  je Husu toliko  njegov daidža nahvalio i   napričao tim curama sve najbolje o njemu. Ode on gore u tu Crnu Rijeku i vraća se po običaju  vrlo kasno jer zaboravi na vrijeme oako pod  pendžerom u ašik divanu pa nije ni primijećivo  to vrijeme koje je prosto proletijelo. Dok on nije skidao oči sa cure   koja je bila na pendžeru onako obasijana  mijesečinom. Bude on jedne noći u u tom ašikovanju i ostade  skoro do ponoći  koja je bila fina i mila jer je bilo ljeto i  sve je odzvoljavalo od   svirke rasviranih i raspijevanih cvrčaka koji su popunjavalio svaku šutnju i   tišinu u njihovom ašik divanu. Noć je mirisala a iscvijetane lipe i razno  cvijeće kojeg je bilo tu  okolo  po  3urinama    jer su ga polomile ili  oštetile ovce ili krave koje su tu pasle. Krenu Huse  kući ide on polako jer se u to  doba vrijeme kao dimenzija nije ni poznavalo jer se znalo  samo kada svane i kada  padne noć i ništa više. Oni  rijetki koji su i imali sahat su a njemu imali samo male kazaljke koje su pokazivale satove jer im minutarica nije i trebala. Nikuda oni nisu  žurili ni hitilili jer je hitnja i žurba šejtaski posao i oni nikako isu htijeli biti kao šejtan. Tako ni Huse koji nije puno znao o vremenu ide polako kući, a mijesec pun kao tepija. Pravo vrijeme da se nnegdije iz davnine izviče koja  avet i da nekoga uputi na pravi put. Ide on tako preko nekih Šimotih Uvala i tu su  bile duboke doline u koje je on ilazio i uzlazio uz drugo brdo i taman kda bude na vrhu brda. Mijesec mu je udarao u leđa i  on pogleda pre sebe i ugleda nešto crno i dugačko, a ono se razvuklo sve do drugog brda. Huse se iskrenu i ugleda pun mijesec pa ustravljeno pomisli:”To je avet.” On se uspaniči pa  se pomače lijevo, a i to crno i dugo se  pomaknu lijevo, on desno, a i to dugo i crno desno.  Husi srce dođe u grlo, a noge su mu se tresle kao da su od stakla. Jedva on  poče da biježi i biježao je i biježao pa dođe kod  jednog kolege iz vojske i pade pred njegova vrata. Taj čovijek izađe vani i ađe Husu i unese ga u kuću pa ga tu malo izumiva i na konjska kola pa ga otijera njegovoj kući. Gdje je došao  u  komi i išta nije znao. Tu dođe vidar Avdija i on nešto prouči  Husi nad glavom i preli mu strahu. U kojoj se ukaza nešto dugo i  tamno pa je   Avdija znao da se  on prepao nečeg dugog i crnog. Avdija mu reče da se oženi i smiri se jer se te noći   prepao svoje sijene.

Kraj        

1 Evlija- bezgriješan čovijek79.

3Urija-  pašnjaci 80

26 OSTE PAPUČICA

Mnogi ljudi iskoriste onaj strah od aveti da bi zaštitili  svoju imovinu i imetak od onih drugih koji bih im je ugrozili na bilo koji način ili  bilo kako. Glavno je to nešto sačuvati  i odbraniti od ljudi koji u nasrtljivi i naletnini kao kakva 1gamad  od kojih nigdje  nema mira. Narod je kao dijete pružiš mu ruku, a on te hvata za za lakat i nikada nisu zadovoljni i  nije se rodio ko je svakome ugodio. Tako pričaju oni stari koji su kao i inače  uvijek u pravu i malo kada, skoro nikada ne griješe jer se oni prava riznica mudrosti i znanja na koje se čovijek u svakom trenu času može osloniti. Kao  šepavac na  štap. Koji mu je i  treća noga   pa bez njega nemože da ide  niti se nikuda kreće. Bilo je to vrijeme polije onog drugog svijetkog rata. Malo je ko imao papuče jer su one bile nove u  tom njihovom kraju. Dijevojke su ih imale jer one nisu žalile po cijeli dan da kopaju  i da sebi zarade para pa da kupe  papuče sa kojim će se  hvaliti pred momcima ili ostalim curama koje nemaju te papuče kao one.   Koje su se hvalile pred u onim  koje u bile u oputnim opancima. Koji u bili prošiveni 2 oputom   i  u njima u one bile ljeti i zimi pa im se noge u njima usmrde da je to nemoguće ali tada je bilo priječeg posla negoli gledati kome miriše, a kome smrde noge. Tako je tada bilo vrijeme i  težak vakat da je jedva vode bilo za piće pa u se noge rijetko prale i nije čudo da mrde, na kraju krajeva to  i  normalno jer on rastu iz stražnjice u kojoj ima najviše smrdeža. Tada se na sijela išlo po  majvećoj mijesečini da se nebi trošio 3 gaz kojeg  je bilo teško nabaviti jer je bio jako skup. Kao nikada do tada i u niko doba i vrijeme. Tamo do Omerove kuće koja je bila na kraj sela se moralo ići pored one Aline kuće i prijeko preko one Aline njive i tako bih taj put skratili za najmanje jedan put ako ne i više puta jer se onim  glavnim putom toliko trebalo kolišati i ići okolo. Tom ptrečicom se moglo doći i    rahat ispšiti cigaru dvije dok dođu oni koji su išli okolo onim  kolskim putom pa  je svako želio da ide tom priječicom i tim  putom koji je bio jedno četristo pesto metara, a okolo je bilo najmanje dva ako ne i tri puta toliko. Preko dana onuda niko nije išao jer Ale nije dao proći i pazio je da se tim putom neide.  Zato su svi samo  gledali da noću kada nema Ale da idu tu preko njegove njive i da nekoliše onim putom koji je bio duplo dulji  od onog kojim su  ti htijeli ići.  Ale je  da bih zaštitio tu svoju njivu da se neide preko jeg na sav glas govorio kako tu ima avet i kako izlazi  straše sve koji tu po toj njivi prolaze i idu u noćima punog mijeseca. Tako jednom  se  neki vratiše sa sijela i krenuše opreko te Aline njive. A on ode gore i uze epet  pa ga stavi u  bijelu navlaku za jorgan i otisnu ga niz ou stranu. To nešto bijelo oskače na mijesečini, a oni  koji su bili na sijelu počeše da uz veliki vrisak da biježe i ne iskriću se jer su u silnom strahu i  tarapani. Tu Fiki koja je sebi kupila nove papuče spade papuča i u silom strahu majka joj vidije kako joj se na mijesečini bijelasaju tabani pa viče:”Ostade njena papuča. Više niko  nije noću išao preko te Aline njive jer su svi pričali kako je  je jednom trašolo one koji u išli sa onog sijela i kako je ona žena vikala:”Osta papuča.”

Kraj

1Gamad- sitni napasnici 81

 2 Oputa –tanka kožna traka za opšivanje 82.

3Gaz- petrolej za svijeće 83.        

27 MLIN

 

Kod nas je bio stari i drveni mlin i u njega  su svi  išili i mlinarili  razno žito i tako hranili i prehranjivali sebe i svoju porodicu,  s tim   lijepo  mljevenim brašnom. Koje onako lijepo miriše, onako tek  izmljevenim  i iz  vreće istresenim. Prosijanim na 1valo Ili 2 pletu. Pa onda onda  pečeno pod  3 sačem  pekvom ili u 5 furni pite  6 pogače  kukuruze ili  7 somuni.Svega toga nebih bilo da nije bilo toga našeg starog mlina. Koji je bio star ali održavan pa radi kao kakav  radišni i dobro očuvani starac koji se nije naradio pa uvijek radi. Njemu u njegovu utrobu uvijek stavljaju opne nove dijelove da nebi i on od starine stao. Tako da je u njega samo ona okolica i vanjština bilo staro i pocrnijelo drvo, a sve otalo je više puta mijenjato i izmijenjivano. Tu u taj mlin je često išao tric Feho ali o je samo govorio da će u taj mlin. Dok samo dragi Bog za gdje on završi i kod koje udovice bude i prekrati to vrijeme dok mlin melje jer mu on više tu nije trebao. Dobro ga je 8 ukarario i on tiho melje i škripi pod udarima vode u onom  badnju. Dok je Feho je bio u  10 zijanu i tu provodio lude i nezaboravne noći, noći kojih će se ijećati cijelog života, a strina misli da je on u mlinu i da mlinari. Mi dijeca mo voljeli biti u mlinu i gledati  onu vatru kako gori u 11 odžaku i spavati na onom žitu ili brašnu dok se taj mlin  pod udarima vode ljulja kao 12bešika u kojoj je    tek rođeno dijete pa smo mi radi toga voljeli biti u tom mlinu. A i strina bih nam davala one slatke 13 gorabije samo da budemo sa strikom i da on nemože u mlin da dovodi one 14 rospije.Čim on reče da bih u mlin mi skoro horski vičemo da ćemo i mi sa njime. Nije njemu drago ali pod utijecajem strine i nane on nas pusti sa sobom u taj mlin. Uvijek je on nama pričao kako u mlinu ima aveti i kako znaju strašiti dijecu. Strina i nane su pričale da on sve to samo izmišlja da mi neidemo sa njime i da ga ne ometamo u njegovim amijerama i nakanama koje nikako nisu časne i dobre. To je strina ztnala pa nas je slala u mlin da pazimo kuda on ide i koga dovodi u mlin. Kada smo mi bili sa njim on nikuda nije išao niti je ikoga dovodio u mlin jer je cijelo vrijeme bio sa nama i pričao nam kako je i šta je radio kada je bio naših godina. Jedne noći  on nekuda ode, a mi sami ostasmo u mlinu i poče da nas hvata strah  jer smo još bili dijeca i svega smo se bojali, a i još nas je striko ustravio pa  smo se zbili jedan uz drugog kao ovce kada je jaka kiša. Njega nema pa nema a  nešto grebe uz vrata. Vidijeli smo mi kroz onu   15 badžu da je pun mijesec, a znali smo da je to vrijeme kada izlaze aveti. Zbili se mi gore kod onog odžaka i drhtimo. Nešto zasmrdi jer se izgleda neko unerdio. Vidijelo se i mokro s prednje strane hlača jer su se neki i umokrili od silnog straha.  Više nikada nismo ni pomislili da idemo u mlin jer smo  se toliko prpali da više ni strina nije mogla da nas kupi gorabijama ili brdarima. Koji su bili onako latki ali smo se toliko prepali da to n ikada ećemo zaboraviti. Nikada nismo saznali dali nas je plašio striko ili neka mačka koja je lovila miševe. Bilo kako bilo mi mo se tako prepali u tom mlinu.

kraj  

1Valo – najitnije sito.  84

2Pleta- malo krupnije sito 85.

3Sač-  željezni poklopac pod kojim se nešto peče 86.

 

4 Furna-  peć za peći i zagrijavanje protorije87.

6Pogača- bezkvasni kruh.88

7Somun- kvasni kruh.89

8 Ukarariti-   nariktati urediti 90.

 

10 Zijan- lopovluk sa drugim ženama 91

11 Odžak – otvoreo vatrište. 92

12 Bešika-  diječija kolijevka93.

13 Gorabija-  tvrdi slatki kolač 94.

14 Rospija- prokletnica zavodnica 95.

15 Badža- otvor na krovu kuda ide dim vani 96.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

28. ŠUFERICA

Uvijek su ljudi i u svako doba ronalazili način i metod da se zaštite od studeni i zime koja je  jača i od crnog  1međeda. Koji se od te hladnoće i zime sakrije duboko  negdje u neku  pećinu i iz nje ne izlazi sve dok ne bude proljeće i  dobro 2 oslavi. Da može  sebi naći jesti i da netroši  zalihe svoje hrane na grijanje i održavanje svoje tijelesne temperature. Mada u ti medvijedi imali  krzno kakvo nema niti jedna druga životinja. Sve džaba i oni su se  krili od hladnoće i zime, a kako onda nebih ljudi koji  nemaju nikakvu prirodnu zaštitu ali im je zato Bog dao pamet da  se nađu i zaštite se   od svega toga i bude im dobro pa  bolje prođu negoli te zvijerke. Koje imaju  ta krzna. Koja čovijek odere kada ubije tu zvijerku pa se i sam zagrne u ta krzna i zaštiti se od hladnoće. Tako je u vojsci bio  rođo Juso i on dođe iz nje i otamo on donese one 3 šuferice  koje je bio zadužio u toj vojsci, i nije ih  razdužio.     

Ta mu je šuferica bila 4zorli golema pa je od njih slobodno  mogao da napravi još po dvije i tako još koga obuje  i da još kome u onim zimskim i hladnim danima nebude hladno nogama jer nije svako imao vune da  ebi isplete one 6 suknene čarape u kojima  teško da može biti hladno jer je to ukno mnogo toplo i neda hladnoći da dođe do noge.Tim šufericama se uvijek hvalio Juso koji je bio momak na ženidbu jer je olužio vojsku i nije se drugo čemu  nadao niti išta drugo čekao i iščekivao. Često su mu se te šuferice 7 luftale na onom 8 ćineviru koji  je bio rastegnut između  dva drveta u avliji.   Narod je  radi toga zavidno gledao Jusu jer narod  zavidi svakome  onome ko ima, onome ko nema govore da je 9 haran imao bih kao sav normalan svijet. Juso  momak u najboljoj životnoj snazi pa nikoga o nesluša da evalja raditi ovo ili ono. Uvijek on misli da je u svemu u pravu i da je sam protiv svih koji mu samo žele zlo. Dijedo Muća koji je bio jako pametan mudar i učevan čovijek gleda one njegove šuferice pa mu reče da ih podijeli sa bratom koji koro bos ide jer nema šta obuti ni na noge staviti. Juso po običaju ne poluša jer misli:”Neka i moj brat sebi zaradi šuferice i ja svojih nikome nedam.”Ide on svuda i nesluša što narod priča da tu i tu ima aveti koje znaju prestrašiti i uplašiti pa  onaj koga jednom uplaše više nikada onuda nebih išao jer mu je uvijek u glavi bilo to kako se prepao i uplašio. Pođe o kod jede cure i obu cipele i u njih on stavi one šuferice.Bio je on kod te cure i mnogo okasnio jer je zaboravio na vrijeme dok je ašikovao tom curom. Onako na mijesečini koja je bila kao dan jer je bio pun mijesec kao tepsija na nebu i  zato se sve vidijelo. Pođe on kući, a mijesečena uvijek onako kao kada je bio kod one cure. Ide on preko jednog mijesta gdje se pričalo da ima aveti, a  zanjim  uvijek nešto šuška. On koraci, a ono šušne. On stane, a ono ništa. Jednom on porča i splete se pa pade. Gore na nebu onaj pun mijeec i on se tako prepade da je jedva disao i došao do daha.  Dođe on kući i tri dana je bolovao i ništa nije jeo jer se  toliko prepao jer mu se ona šuferca izvukla i vukla se za njim. Mustafa mu reče:”To te je Bog 9 pokarao jer nisakim nisi htijeo da podijeliš te šuferice.” Tako se Juso na smrt prepao svojih šuferica.

kraj 

1Međed- medvijed.97

2Oslaviti- otopliti u proljeće98.

3 Šuferice- četvrtasta gruba i topla marama u koju se zamotavaju noge 99.

4Zorli- mnogo, puno 100

5Harno- dobro, onako kako treba 101.

6 Suknene- vunene, od vune 102.

7 Luftati- zračiti se na vijetru103.

8 Ćinevir- štrik, uže konopac104.

9 Pokarati  -Bog kazniti 105.

 

 

 

29 LAMPAŠ

Bilo je to vrijeme kada nije bilo struje i električe rasvijete i sve se osvijetljavalo samo svijećama. Koje su ljudi pravili na razne ačine i svako se nalazio kako je znao i umio. Najviše je svijeća bilo na onaj gaz ili  razna ulja. Koja u se livala u one svijeće i gorio je fitilj koji je bio u tom ulju pa je on škiljio, ali nema vezi jer su ljudi i prema takvoj škiljavoj svijetlosti vidijeli  šta rade i kuda idu. Fakat kuda idu svijeća im nije ni trebala jer su   dobro znali gdje staju i gdje moraju stati. Ona škiljava svijetlost je bila dovoljna da se vidi večerati i prostrijeti dušeke gdje će se leći. Oni stari su govorili:”I najmanja svijetlost u jakom mraku dobro se vidi, dok i najača vatra na dnevnom svijetlu kao i da ne potoji jer  je zasijene sunčeva svijetlost.” Tu su bili u pravu kao i inače uvijek kada ti stari mudri i učeni ljudi govore i pričaju o nečemu. Omer je bio najstariji Alin sin i on je  bio  takav što on kaže mora biti tako ili će on prevrnuti zemlju i nebo i napraviti živi haos pa se neće znati i ko je ni gdje je ko bio. Takav je on bio jer je umislio da je neko i nešto i puno se bio uzdigao pa je na svakog gledao nekako ozgo i  nikoga nije poštovao, ma koliko taj neko bio stariji i pametniji od njega. Često bih se okupilo sijelo i ljudi su željeli da  barem malo naveče posijede i ispričaju se jer niu mogli preko dana od silnog posla i obaveza koje su ih stiskale i mučile. Dođe jedne noći sijelo kod Ale, a Omer se uzmučio kao žena kada hoće da rodi. Uzeo bih on 1 lampaš i išao bih nekuda, a taj isti lampaš je trebao da bude u kući i  da ti na sijelu vide  jedni druge.Omer kao frajer uze taj lampaš i krenu nekuda, a sijelo ostade da ijedi uz svijetlo plamena s odžaka.      Omer ide pored jednih mezara gdje se pričalo da ima aveti, a onaj lampaš  svijetli i baca sijene od svega na što njegova svijetlost naiđe. Ta svijetlost udari u neke kočeve tu pored puta i  tamo daleko u šumu je bacala duge sijene. Omer ih vidije i pomisli, aveti.  Primaknu on lampaš bliže sebi pa poče trčati ali je prvo digao lampaš, a ono se nešto još više razvuče i pored njega pa nastavi da iz tame iskače nešto crno i dugo. Kao da ga hoće da opkoli i zatekne pa da ga dotuče jednom za sva vremena. Kada nije crknuo od straha jer se toliko prepao tih sijena koje su bile od svijetla njegovog lampaša. Trčao je on i trčao koliko su ga noge koje su drhtale i tresle se nosile, i jedva dođe kući   pa utrča u nju i pade i stalno govori kako ga je nešto dugo i crno strašilo i da je jedva pobijegao. Tako je on uvijek ponavljao kao papagaj. Stari Muho mu reče to te je Bog pokarao što si nam odnio lampaš, a i ono što te je  toliko uplašilo nisu bile aveti jer nije pun mijesec, a one ne izlaze kada je krnj i nepotpun mijesec, već samo sijena koju je pravio  tvoj lampaš koji si nosio u ruci i nisi ga pustao jer si se prepao i tako ga samo  nesvijesno stiskao. Po stotinu puta bih bilo bolje da i ga bacio jer bih se tako riješio svojih aveti. Tako je Omer tada prošao i više nikada nije mu  ni na kraj pameti bilo da uzme i ponese lampaš, niti  je   bio frajer i frajerčio se jer ga   toliko prepade obični lampaš. 

Kraj

1Lampaš- fenjer106

 

 

 

 

O AUTORU- sejad Odobašić je orđen jedanaestog aprila hiljadu devesto sedamdeset i pete.u mijestu Vrhovska kod Bužima, Tu započinje svoje školvanje a osnovnu školu završava u Crvarevcu.Dok srednju školu za u Velikoj Kladuši. te godine kada je on završio tu školu  on se javi u vojsku u civilnu zaštitu koja je isto držala liniju i tu biva punih sto dana.Onda odlazi u pravu vojsku gdje biva do dvadeset i trećeg februra hiljadu devesto devedeset i pete.tu biva teško ranjen i kada se oporavi družio se samo knjigama.Pa vidje šta drugi pišu onda i sam poče pisati jer je imao vremena za to.